Da li slika zaista vredi hiljadu reči?

Zamišljena i instalirana od strane filozofa Džonatana Kitsa i njegovih kolega u pustinjskoj laboratoriji na brdu Tumamok, ova „milenijumska kamera“ prkosi prolaznim trenucima konvencionalne fotografije. Kitsova vizija je da stvori sliku koja se provlači kroz samo tkivo vremena, ostajući zapečaćena i neometana hiljadu godina.

Postavljena blizu klupe koja gleda na kvart Star Pass, kamera poziva planinare ne samo da se odmore već i da razmisle o enigmama daleke budućnosti, viziji koja je duboko usađena u Kitsov projekat. Kits ne beži od nesigurne budućnosti ovog projekta, s obzirom na dug vremenski okvir. ,,Hiljadu godina je period neizvesnosti. Opstanak kamere je ugrožen prirodnim elementima i ljudskim postupcima, bilo da su to administrativne odluke ili činovi vandalizma”, primetio je on.

Izrada kamere koja će izdržati milenijum je ogroman izazov. Kits veruje u jednostavnost kao kamen temeljac izdržljivosti. Kamera koristi mali otvor u 24-karatnom zlatnom listu, omogućavajući svetlosti da prolazi kroz mali bakarni cilindar pričvršćen za čelični stub. Unutrašnja površina je obložena pigmentom uljane boje osetljivim na svetlost. Tokom jednog milenijuma, sunčeva svetlost koja se reflektuje od Tusonovog pejzaža postepeno će promeniti nijansu boje. Ovo produženo izlaganje ima za cilj da obuhvati Tusonov evoluirajući pejzaž kroz vekove. Kada se konačno otvori, kamera će otkriti vizuelnu hroniku Tusonove transformacije, nudeći budućim generacijama uvid u različite istorijske epohe.”