Kvantni računari ostvaruju ogroman napredak kroz radikalna otkrića

Naučnici koji istražuju u oblasti kvantnih računara uspeli su da proizvedu ultračisti oblik silicijuma koja omogućava izgradnju visokoperformansnih kubitnih modula. Time se otvara novi prostor za izgradnju kvantnih računskih mašina. Ovaj vanserijski rezultat objavljen je u časopisu Communications Materials – Nature.

Kineski istraživači osmislili novi optički disk kapaciteta do 125TB

Istraživači u Kini su razvili optički disk izuzetno visokog kapaciteta koji navodno može da memoriše do 125TB podataka, izveštava South China Morning Post iz Hong Konga. Novi diskovi su opisani kao po obliku slični prethodnim formatima optičkog skladištenja podataka (ODS) poput Blu-ray diskova.

Toplotna energija okeana: Novi horizonti u proizvodnji održive energije

Svetski okeani godišnje apsorbuju preko 90% toplote koja se akumulira u atmosferi kao direktna posledica porasta koncentracije gasova staklene…

Robotizacija: Ključni faktor efikasnosti amazona

Neblagovremena isporuka, kašenjenja i nemogućnost dostave sirovina ili proizvoda može poremetiti proizvodne procese, dovesti do gubitka

Kina ima ambiciozni plan da masovno proizvodi humanoidne robote do 2025. godine

Kina očekuje da do 2025. uspostavi domaći ekosistem za humanoidne robote.
Pred kraj 2023. godine, kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT) izdalo je smernice za razvoj humanoidnih robota, navodeći da bi roboti mogli biti sledeći veliki tehnološki talas revolucionih promena nakon računara, pametnih telefona i vozila na nove izvore pogonske energije.

Možemo li u svemir sa drvetom?

Credits: Kyoto University Možemo li u svemir sa drvetom? Kada razmišljamo o istraživanju svemira i svemirskim tehnologijama, najčešće nam padaju na pamet slike metalnih raketa i visokih čeličnih konstrukcija. Međutim, Kodži Murata, istraživač sa Univerziteta Kjoto u Japanu, zamišlja ovu budućnost sagrađenu od materijala starog koliko i sama civilizacija: od drveta. Datum: February 2, 2024 Oblasti:sustainabilitytechnews Muratina vizija uključuje korišćenje bioloških materijala u svemiru, što je oštar kontrast opšte-prihvaćenoj upotrebi metala. Njegova ideja? Izgradnja drvene kuće na nebeskim telima kao što su mesec ili Mars. Ovaj koncept je doveo do razvoja drvenog satelita, projekta koji izaziva tradicionalne norme dizajna u svemiru. Nedavna otkrića Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) otkrivaju zabrinjavajući trend: 10% atmosferskog aerosola u stratosferi sadrži metalne čestice iz svemirskih letelica. Dugoročni uticaji na ozonski omotač su neizvesni, što navodi naučnike da traže odgovarajuće alternative. Muratin tim, u saradnji sa Japanskom svemirskom agencijom (JAKSA) i NASA-om na ovom projektu radi već četiri godine. Čak su poslali uzorke drveta u svemir 2021. godine kako bi testirali otpornost u svemirskim uslovima. Očekuje se da će krajnja tačka projekta, satelit LingoSat, kružiti oko Zemlje početkom sledeće godine. Za LingoSat, Murata je testirao različite vrste drveta, na kraju odabravši drvo magnolije zbog njegovih malih, ujednačenih ćelija koje ga čine lakim za rad i otpornim na cepanje ili lomljenje. Porast broja lansiranih satelita u protekloj deceniji izaziva zabrinutost za životnu sredinu, posebno po pitanju količine metalnih čestica u atmosferi. Ideja o drvenim satelitima, kao što su Muratin LingoSat i VISA Woodsat finskog startapa Arctic Astronautics, predstavlja pomak ka održivosti u istraživanju svemira. Osim drvenih satelita, neki istraživači razmatraju ideje kao što je ‘nano-drvo’, tj. kombijacija drveta niske gustine i grafena, kao rešenje za upotrebu održivih materijala u svemirskim strukturama. Dok se LingoSat priprema za lansiranje u leto 2024. godine, svet čeka rezultate ovog inovativnog poduhvata. Projekat ima za cilj da pokaže izvodljivost i prednosti korišćenja drveta, obnovljivog i ekološki prihvatljivog materijala, u svemirskoj tehnologiji.

Digit – Dvononožni humanoid za industriju

Dvonožni humanoidni roboti nisu novost u svetu robotike. Znamo za njih decenijama. Inspirisani čovekovim oblikom i ponašanjem šetaju laboratorijama širom sveta i predstavljaju beskrajno polje za istraživanje. Jer, uvek je postojao neodoljiv izazov da izradimo čovekoliku mašinu; Mašinu koja hoda kao čovek

Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama

Credits: Chalmers University of Techology Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama U domenu održive tehnologije, potraga za efikasnim, ali takodje i ekološki prihvatljivim rešenjima za skladištenje energije dovela je istraživače do obećavajućeg otkrića: natrijum-jonskih baterija. Datum: February 15, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Nedavna studija koju su sproveli naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj, na čelu sa Rikardom Arvidsonom (ceo intervju možete pročitati ovde), otkriva da bi ove baterije mogle da se takmiče sa litijum-jonskim (Li-jonskim) kada je u pitanju uticaj na klimu bez postojanja niza problema  koji su povezani sa sirovinama za njihovu izgradnju u kompletnom lancu stvaranja vrednosti. Kako se globalni  otklon od fosilnih goriva ubrzava, potražnja za baterijama – koje se pojavljuju kao centralni enejbler za ovu tranziciju – raste. Ovaj skok potražnje predviđa potencijalnu nestašicu litijuma i kobalta, kritičnih komponenti u postojećim tehnologijama komercijalno raspoloživih baterija. Vanredni profesor Rikard Arvidson uradio je studiju koja se fokusira na uticaj natrijum-jonskih baterija na životnu sredinu,  uzimajući u obzir široku rasprostranjenost natrijuma i čime se ublažava izazov nedostatka mineralnih resursa i pritom, nudeći takav nivo klimatskog uticaja koji je ekvivalentan sa litijum-jonskim baterijama. Nalazi ukazuju na ugljenični otisak od 60 do nešto više od 100 kilograma ekvivalenta CO2 po kilovat-satu teoretskog kapaciteta skladištenja električne energije, što predstavlja značajan  napredak u tehnologiji natrijum-jonskih baterija. Ova studija, procena životnog ciklusa dve ćelije natrijum-jonske baterije, precizno izračunava uticaj na životnu sredinu i resurse od početka do kraja životnog veka (proizvodnja i eksploatacija). Korišćen je model zasnovan na postojećoj tehnologiji gigafabrik za masovnu proizvodnju Li-jonskih baterija, prilagođen specifičnostima tehnologije proizvodnje natrijum-jonskih baterija, da bi se predvideo ekološki uticaj potencijalnog pokretanja njihove masovne proizvodnje. Uprkos činjenici da gigafabrike natrijum-jonskih baterija danas ne postoje, inovativni pristup istraživačkog tima pruža vredan uvid u potencijal natrijum-jonske tehnologije. Studija ne samo da naglašava obilje natrijuma i njegovu pogodnost iz ugla uticaja na okruženje i klimu, već se bavi i tehničkim izazovima  koje se odnoe na životni ciklus. Gledajući unapred, budućnost je za natrijum-jonske baterije je svetla, a primena u komercijalnim razmerama se očekuje između 2025. i 2030. Ovaj vremenski okvir je u skladu sa rastućim interesovanjem i ulaganjem u natrijum-jonsku tehnologiju, uključujući prototipe i proizvodne pogone. Sledeća faza Arvidsonovog istraživanja će proširiti procenu životnog ciklusa kako bi uključila i fazu kraja životnog veka baterije i efekat budućih napretka obnovljive energije na globalne  konglomerate električne energije.

Industrijska robotika – Stabilan rast koji ni globalne krize ne mogu da zaustave

Industrija, kao najkompleksniji sistem koji je naša civilizacija izgradila i na kojem počiva njena sadašnjost koliko i budućnost, uvek prva oseti globalne potrese. A bilo ih je mnogo na početku drugog milenijuma

Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama

Credits: NASA Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama U potrazi za razumevanjem složenosti klimatskih promena i centralne uloge ugljen-dioksida (CO2) u ovom fenomenu, serijal Instituta za Zemlju „Pitali ste“ dala je neke odgovore na najčešća pitanja vezana za temu koja, uprkos svojoj važnosti, sadrži mnoštvo zabluda i otvorenih pitanja. Džejson Smerdon, naučnik u opservatoriji Lamont-Doherti Univerziteta Kolumbija, preuzeo je na sebe da demistifikuje kako CO2 utiče na klimu naše planete. Datum: February 8, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Mehanizmi hvatanja toplote CO2 Ugljen-dioksid, zajedno sa drugim gasovima staklene bašte, funkcioniše slično toplotnom pokrivaču Zemlje. On hvata deo toplote koji bi inače otišao u svemir, što je naizgled jednostavan, ali kompleksan mehanizam koji ima duboke implikacije na globalno zagrevanje. Ako sagledavamo detalje, ovaj proces potiče od interakcije između molekula CO2 i infracrvene energije. Dok kiseonik i azot, primarne komponente atmosfere, nemaju reakciju u dodiru a infracrvenim talasima zbog svoje molekularne strukture, CO2 se ponaša drugačije. Njegova sposobnost da apsorbuje energiju na talasnim dužinama koje se preklapaju sa infracrvenim zračenjem omogućava mu da ponovo emituje ovu energiju u svim pravcima, efikasno zadržavajući toplotu i doprinoseći zagrevanju površine planete. Disproporcionalni uticaj CO2 Postavlja se uobičajeno pitanje u vezi sa sposobnošću CO2 da izvrši tako značajan efekat kada čini samo 0,04% Zemljine atmosfere. Analogija koju Smerdon koristi da objasni sposobnost CO2 da izvrši tako značajan efekat iako predstavlja samo 0,04% Zemljine atmosfere je izuzetno efektna: uticaj količine neke supstance čak i u tragovima može biti poguban po sistem, slično kao efekat alkohola na ljudsko telo ili toksičnost cijanida. Samo tokom 2019. godine, ljudske aktivnosti unele su preko 36 milijardi tona CO2 u atmosferu, što je svedočanstvo o velikoj zapremini ovog gasa i njegovom  potencijalu da promeni termalni balans Zemlje. Kako dalje? Uvidi izneseni u seriji ,,Pitali ste“ osvetljavaju ulogu CO2 u globalnom zagrevanju, pružajući naučnu osnovu za razumevanje i rešavanje klimatskih promena. Razotkrivanjem uobičajenih zabluda i objašnjavanjem nauke u osnovi, inicijative poput ove nas osnažuju da se uključimo u informisanije diskusije i preduzmemo smislene akcije u pravcu održivosti. Dok se borimo sa složenošću klimatskih promena, postaje sve jasnije da je smanjenje emisije gasova staklene bašte, posebno CO2, najvažnije u našim naporima da zaštitimo planetu za buduće generacije.