Kineski istraživači osmislili novi optički disk kapaciteta do 125TB

Istraživači u Kini su razvili optički disk izuzetno visokog kapaciteta koji navodno može da memoriše do 125TB podataka, izveštava South China Morning Post iz Hong Konga. Novi diskovi su opisani kao po obliku slični prethodnim formatima optičkog skladištenja podataka (ODS) poput Blu-ray diskova.

Toplotna energija okeana: Novi horizonti u proizvodnji održive energije

Svetski okeani godišnje apsorbuju preko 90% toplote koja se akumulira u atmosferi kao direktna posledica porasta koncentracije gasova staklene…

Možemo li u svemir sa drvetom?

Credits: Kyoto University Možemo li u svemir sa drvetom? Kada razmišljamo o istraživanju svemira i svemirskim tehnologijama, najčešće nam padaju na pamet slike metalnih raketa i visokih čeličnih konstrukcija. Međutim, Kodži Murata, istraživač sa Univerziteta Kjoto u Japanu, zamišlja ovu budućnost sagrađenu od materijala starog koliko i sama civilizacija: od drveta. Datum: February 2, 2024 Oblasti:sustainabilitytechnews Muratina vizija uključuje korišćenje bioloških materijala u svemiru, što je oštar kontrast opšte-prihvaćenoj upotrebi metala. Njegova ideja? Izgradnja drvene kuće na nebeskim telima kao što su mesec ili Mars. Ovaj koncept je doveo do razvoja drvenog satelita, projekta koji izaziva tradicionalne norme dizajna u svemiru. Nedavna otkrića Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) otkrivaju zabrinjavajući trend: 10% atmosferskog aerosola u stratosferi sadrži metalne čestice iz svemirskih letelica. Dugoročni uticaji na ozonski omotač su neizvesni, što navodi naučnike da traže odgovarajuće alternative. Muratin tim, u saradnji sa Japanskom svemirskom agencijom (JAKSA) i NASA-om na ovom projektu radi već četiri godine. Čak su poslali uzorke drveta u svemir 2021. godine kako bi testirali otpornost u svemirskim uslovima. Očekuje se da će krajnja tačka projekta, satelit LingoSat, kružiti oko Zemlje početkom sledeće godine. Za LingoSat, Murata je testirao različite vrste drveta, na kraju odabravši drvo magnolije zbog njegovih malih, ujednačenih ćelija koje ga čine lakim za rad i otpornim na cepanje ili lomljenje. Porast broja lansiranih satelita u protekloj deceniji izaziva zabrinutost za životnu sredinu, posebno po pitanju količine metalnih čestica u atmosferi. Ideja o drvenim satelitima, kao što su Muratin LingoSat i VISA Woodsat finskog startapa Arctic Astronautics, predstavlja pomak ka održivosti u istraživanju svemira. Osim drvenih satelita, neki istraživači razmatraju ideje kao što je ‘nano-drvo’, tj. kombijacija drveta niske gustine i grafena, kao rešenje za upotrebu održivih materijala u svemirskim strukturama. Dok se LingoSat priprema za lansiranje u leto 2024. godine, svet čeka rezultate ovog inovativnog poduhvata. Projekat ima za cilj da pokaže izvodljivost i prednosti korišćenja drveta, obnovljivog i ekološki prihvatljivog materijala, u svemirskoj tehnologiji.

Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama

Credits: Chalmers University of Techology Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama U domenu održive tehnologije, potraga za efikasnim, ali takodje i ekološki prihvatljivim rešenjima za skladištenje energije dovela je istraživače do obećavajućeg otkrića: natrijum-jonskih baterija. Datum: February 15, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Nedavna studija koju su sproveli naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj, na čelu sa Rikardom Arvidsonom (ceo intervju možete pročitati ovde), otkriva da bi ove baterije mogle da se takmiče sa litijum-jonskim (Li-jonskim) kada je u pitanju uticaj na klimu bez postojanja niza problema  koji su povezani sa sirovinama za njihovu izgradnju u kompletnom lancu stvaranja vrednosti. Kako se globalni  otklon od fosilnih goriva ubrzava, potražnja za baterijama – koje se pojavljuju kao centralni enejbler za ovu tranziciju – raste. Ovaj skok potražnje predviđa potencijalnu nestašicu litijuma i kobalta, kritičnih komponenti u postojećim tehnologijama komercijalno raspoloživih baterija. Vanredni profesor Rikard Arvidson uradio je studiju koja se fokusira na uticaj natrijum-jonskih baterija na životnu sredinu,  uzimajući u obzir široku rasprostranjenost natrijuma i čime se ublažava izazov nedostatka mineralnih resursa i pritom, nudeći takav nivo klimatskog uticaja koji je ekvivalentan sa litijum-jonskim baterijama. Nalazi ukazuju na ugljenični otisak od 60 do nešto više od 100 kilograma ekvivalenta CO2 po kilovat-satu teoretskog kapaciteta skladištenja električne energije, što predstavlja značajan  napredak u tehnologiji natrijum-jonskih baterija. Ova studija, procena životnog ciklusa dve ćelije natrijum-jonske baterije, precizno izračunava uticaj na životnu sredinu i resurse od početka do kraja životnog veka (proizvodnja i eksploatacija). Korišćen je model zasnovan na postojećoj tehnologiji gigafabrik za masovnu proizvodnju Li-jonskih baterija, prilagođen specifičnostima tehnologije proizvodnje natrijum-jonskih baterija, da bi se predvideo ekološki uticaj potencijalnog pokretanja njihove masovne proizvodnje. Uprkos činjenici da gigafabrike natrijum-jonskih baterija danas ne postoje, inovativni pristup istraživačkog tima pruža vredan uvid u potencijal natrijum-jonske tehnologije. Studija ne samo da naglašava obilje natrijuma i njegovu pogodnost iz ugla uticaja na okruženje i klimu, već se bavi i tehničkim izazovima  koje se odnoe na životni ciklus. Gledajući unapred, budućnost je za natrijum-jonske baterije je svetla, a primena u komercijalnim razmerama se očekuje između 2025. i 2030. Ovaj vremenski okvir je u skladu sa rastućim interesovanjem i ulaganjem u natrijum-jonsku tehnologiju, uključujući prototipe i proizvodne pogone. Sledeća faza Arvidsonovog istraživanja će proširiti procenu životnog ciklusa kako bi uključila i fazu kraja životnog veka baterije i efekat budućih napretka obnovljive energije na globalne  konglomerate električne energije.

Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama

Credits: NASA Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama U potrazi za razumevanjem složenosti klimatskih promena i centralne uloge ugljen-dioksida (CO2) u ovom fenomenu, serijal Instituta za Zemlju „Pitali ste“ dala je neke odgovore na najčešća pitanja vezana za temu koja, uprkos svojoj važnosti, sadrži mnoštvo zabluda i otvorenih pitanja. Džejson Smerdon, naučnik u opservatoriji Lamont-Doherti Univerziteta Kolumbija, preuzeo je na sebe da demistifikuje kako CO2 utiče na klimu naše planete. Datum: February 8, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Mehanizmi hvatanja toplote CO2 Ugljen-dioksid, zajedno sa drugim gasovima staklene bašte, funkcioniše slično toplotnom pokrivaču Zemlje. On hvata deo toplote koji bi inače otišao u svemir, što je naizgled jednostavan, ali kompleksan mehanizam koji ima duboke implikacije na globalno zagrevanje. Ako sagledavamo detalje, ovaj proces potiče od interakcije između molekula CO2 i infracrvene energije. Dok kiseonik i azot, primarne komponente atmosfere, nemaju reakciju u dodiru a infracrvenim talasima zbog svoje molekularne strukture, CO2 se ponaša drugačije. Njegova sposobnost da apsorbuje energiju na talasnim dužinama koje se preklapaju sa infracrvenim zračenjem omogućava mu da ponovo emituje ovu energiju u svim pravcima, efikasno zadržavajući toplotu i doprinoseći zagrevanju površine planete. Disproporcionalni uticaj CO2 Postavlja se uobičajeno pitanje u vezi sa sposobnošću CO2 da izvrši tako značajan efekat kada čini samo 0,04% Zemljine atmosfere. Analogija koju Smerdon koristi da objasni sposobnost CO2 da izvrši tako značajan efekat iako predstavlja samo 0,04% Zemljine atmosfere je izuzetno efektna: uticaj količine neke supstance čak i u tragovima može biti poguban po sistem, slično kao efekat alkohola na ljudsko telo ili toksičnost cijanida. Samo tokom 2019. godine, ljudske aktivnosti unele su preko 36 milijardi tona CO2 u atmosferu, što je svedočanstvo o velikoj zapremini ovog gasa i njegovom  potencijalu da promeni termalni balans Zemlje. Kako dalje? Uvidi izneseni u seriji ,,Pitali ste“ osvetljavaju ulogu CO2 u globalnom zagrevanju, pružajući naučnu osnovu za razumevanje i rešavanje klimatskih promena. Razotkrivanjem uobičajenih zabluda i objašnjavanjem nauke u osnovi, inicijative poput ove nas osnažuju da se uključimo u informisanije diskusije i preduzmemo smislene akcije u pravcu održivosti. Dok se borimo sa složenošću klimatskih promena, postaje sve jasnije da je smanjenje emisije gasova staklene bašte, posebno CO2, najvažnije u našim naporima da zaštitimo planetu za buduće generacije.

Nova era energetike: da li energija nuklearne fuzije može da bude rešenje na putu ka nultoj emisiji?

Photograph: Lawrence Livermore National Laboratory/Reuters Nova era energetike: da li energija nuklearne fuzije može da bude rešenje na putu ka nultoj emisiji? Dok svedočimo ubrzanom razvoju energetskog sektora u grčevitom traganju za izvorima zelene energije, odnosno energije sa nultom emisijom gasova staklene bašte, novi iskorak u razvoju tehnologije za praktičnu korišćenje fuzione energije možda najavljuje novo poglavlje u potrazi za čistom i održivom budućnošću. Najnoviji rezultat, po mnogo čemu sličan prvom letu braće Rajt, možda predstavlja ključni kvalitativni skok u dugo očekivanom prelasku iz laboratorija i sveta eksperimentalnih istraživanja u svet ekonomije i komercijalne primene Datum: January 29, 2024 Oblasti:sustainabilitymanufacturingtechnews Bez Sunca život na našoj planeti ne bi bio moguć. Da, zaista, jer je Sunce osnovni izvor energije. A Sunce, nama najbliža zvezda, je zapravo gigantski fuzioni nuklearni reaktor, u kojem se pod zastrašujućim fizičkim uslovima spajaju atomi vodonika u atome helijuma. U tom procesu spajanja, odnosno nuklearne fuzije, generiše se ogromna energija koja se emituje u prostor. Na sve strane. Jedan deo te energije, skoro zanemarljivo mali, doseže i do naše planete, i na udaljenosti od skoro 150 miliona kilometara održava kompletnu bio-sferu onakvom kakva ona danas jeste. I zato je za naučnike i za inženjere jedan od najvećih izazova, sveti gral ulaska u svet čiste i beskrajno raspoložive energije, bio prodor u misteriju nuklearne fuzije, odnosno  ovladavanje tehnologijom fuzije tako da je ovde, na našoj planeti moguće izgraditi mala sunca – mašine koje spajajući atome vodonika u atome helijuma generišu ogromnu količinu čiste energije. Problem je u tome što stvaranje veštačkih uslova koji kao na Suncu omogućavaju taj proces, zahteva ogromnu energiju, toliko veliku da je neto-efekat negativan. Odnosno, energija koju danas dobijamo iz fuzionih reaktora je manja od energije koju ti rektori troše za ostvarivanje svoje funkcije. Već dva puta uzastopno istraživaći iz Lawrence Livermore National Laboratory, Kalifornija, na eksperiemnmtalnoj instalaciji National Ignition Facility uspeli su da ostvare naizgled nemoguće – da postignu da energija dobijena iz fuzionog procesa bude veća od energije uložene u taj proces, odnosno neto-pozitivan efekat. Konkretno, primenjujući snažne lasere koji su na meti generisali 2.05 MJ, dobijeno je fuzijom 3.15MJ. Analize su još uvek u toku. Ali, ako se pokaže da je neto-rezultat kompletnog procesa pozitivan, onda će to, nesumnjivo, biti revolucionarni dogadjaj. Dogadjaj koji ima potencijal da promeni energetske osnove čovečanstva, koje i dalje počivaju na fotosintezi i energiji Sunca. Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa značajno povećanje uloge električne energije u potrošnji, sa rastomi na preko 50% do 2050. godine. Tehnologija nuklearne fuzije, koja nosi potencijal neograničene energije sa nultom emisijom, odnosno nultim negativnim uticajem na životno okruženje, predstavlja ključno rešenje u ispunjavanju rastuće potražnje i globalnih napora usmerenih na dekarbonizaciju.  Zanimljivo je da energija nuklearne fuzije ima potencijal da generiše milione puta više energije po kilogramu goriva od tradicionalnog sagorevanja uglja.  Istraživanje koje uključuje 38 kompanija članica Asocijacije industrije fuzije (FIA) pokazuje da su šanse da će energija nuklearne fuzije biti dostupna u mreži do 2030. čak 88%! Međutim, put do ovog cilja nije bez izazova – repliciranje rezultata dobijenih u laboratoriji na komercijalnim industrijskim postrojenjima zahteva ogromne napore, razvojne i finansijske. U konkretnom potezu koji jasno signalizira sve veće prepoznavanje komercijalnih potencijala fuzije, Američka nuklearna regulatorna komisija je nedavno razdvojila fuziju od fisije u regulatornom smislu. Očekuje se da će ovakva odluka ubrzati ulaganja i saradnju u istraživanju tehnologije nuklearne fuzije, kao i uskladjivanje sa sličnim regulatornim okvirima koji se razmatraju na globalnom nivou. Postoje indicije da će se ova regulatorna promena verovatno proširiti. Agile Nations, međuvladina regulatorna mreža, uspostavila je radnu grupu za fuzionu energiju koju čine Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Kanada, sa Singapurom i Bahreinom kao posmatračima. Početne preporuke, objavljene u oktobru 2023, su da fuzija treba da ima drugačiji okvir od fisije na globalnom nivou. Industrija energije fuzije privlači javno-privatna partnerstva. Kompanije kao što je Eni ulažu u strateške projekte kao što su Commonwealth Fusion Systems (CFS) i ENEA Divertor Tokamak Test (DTT), što ukazuje na sve veći interes privatnog sektora za tehnologiju energije fuzije. Ovakva partnerstva, zajedno sa evropskim inicijativama kao što su STEP i IFMIF-DONES, naglašavaju važnost kombinovanih napora u unapređenju polja fuzione energije.

Baterija koja može da radi 50+ godina bez dopunjavanja i održavanja

Baterija koja može da radi 50+ godina bez dopunjavanja i održavanja Kompanija Betavolt predstavila je revolucionarnu bateriju za mobilne uređaje koja može da traje 50 godina bez punjenja! Ova nuklearna baterija koristi dijamant i nikl-63 da direktno pretvori beta zračenje u električnu energiju, eliminišući potrebu za hemijskim reakcijama i punjenjem. Datum: January 14, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Kineski startap Betavolt sa sedištem u Pekingu, predstavio je ovih dana revolucionarnu bateriju koja je namenjena za napajanje mobilnih uredjaja – mobilnih telefona, tableta, laptop računara, mobilnih robota i slično, za koju Betavolt tvrdi da može da obezbedi neprekidno snabdevanje električnom energijom tokom pola veka, odnosno neverovatnih 50+ godina, bez potrebe za punjenjem ili održavanjem. Nije u pitanju litijum, ni natrijum, niti bilo koji sličan koncept baziran na nekom od zamršenih procesa hemijskog skladištenja električne energije. Ova inovacija počiva na nuklearnoj energiji, a kompletan sklop je smešten u modul manji od običnog metalnog novčića – samo 15x15x5mm! Nesumnjivo, u pitanju je inovacija koja menja pravila igre u ovom jako dinamičnom sektoru, nešto što bi moglo da postojeću tehnologiju litijumskih baterija preko noći učini zastarelom i istovremeno otvori sasvim nove horizonte za svet sasvim novih mobilnih uredjaja, pametnih senzora, medicinskih implanata ili IoT. Tehnološka osnova na kojoj počiva nuklearna baterija je davno poznata. To je tehnologija neposrednog konvertovanja energije nuklearnog zračenja u električnu energiju. Kao što fotolektrični efekat (za koji je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu) omogućava da se energija fotona pretvori u tok elektrona – odatle imamo fotoćelije, tako za beta zračenje, koje je u osnovi emisija elektrona, postoji takozvani betaelektrični efekat pomoću kojeg interakcija sa poluprovodničkim materijalom na nuklearnom nivou omogućava da se energija beta nuklearnog zračenja pretvori u električnu energiju. Mada prva ideja o ovakvoj vrsti baterija datira još iz 1913. godine (saopšteno u obliku naučnog rada), upotrebljiva rešenja su razvijena tek sedamdesetih godina prošlog veka. Ta tehnologija, prilično glomazna, široko je u upotrebi u kosmičkim istraživanjima i u vojnim tehnologijama. Novo je medjutim, nešto drugo – inovativnim tehnologijama u oblasti materijala betaelektrični fenomen je doveden na mikro nivo, na razmere koje omogućavaju primenu i tamo gde do skora nismo ni sanjali da je to moguće. Gorespomenuti minijaturni modul poseduje snagu od 100 μW i generiše napon od 3V. Tehnički detalji nisu poznati, sem da je kao radioizotop korišćen Ni-63, a dijamant kao konvertor beta zračenja u električnu struju. Interesantno je da je 2018 godine javnosti predstavljeno rešenje betavoltne baterije razvijeno u Rusiji na Moskovskom državnom univerzitetu za fiziku i tehnologiju (https://eng.mipt.ru/), takodje zasnovano na Ni-63 izotopu i dijamantu. Konstrukciono rešenje konvertora je obelodanjeno naučnoj zajednici (https://doi.org/10.1016/j.diamond.2018.03.006), a bilo je bazirano na agregatu konvertorskih jedinica koje se sastoje od dve poluprovodničke pločice izrađene od dijamanata, debljine 10 mikrometara izmedju kojih je smeštena jedna Ni-63 pločica debljine 2 mikrometra. Taj eksperimentalni sklop betavoltnog izvora, gabarita 5x5x3.5mm proizveo je izlaznu snagu od približno 1 μW pri gustini snage od 10 μW/cm3, što je za red veličine bolje od najefikasnijih hemijskih baterija koje se sreću u praksi, ili koje su u fazi razvoja u laboratorijama. Rešenje nuklearne baterije na betavoltnom principu razvijeno na Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju (В. С. Бормашов sa saradnicima, 2018) Sa ultrakompaktnim nuklearnim modulom snage 100 μW kineski Betavolt je očigledno napravio revolucionarni tehnološki skok (za red veličine veći kapacitet od onog ostvarenog u Rusiji, što se može objasniti novim prodorima u tehnologiji materijala, a možda i nekim novim konstrkcionim rešenjima). Pritom, Betavolt najavljuje da će do 2025 godine na komercijalnoj osnovi i uz potrebnu regulativu na tržište plasirati nuklearni baterijski modul snage 1W. Ako se ta obećanja zaista pretvore u realnost, to će biti više nego dovoljno za praktičnu primenu, jer za napon od 3V takav izvor na svom izlazu generiše struju od 330 mA. Neprekidno, u periodu od 50+ godina. Gotovo neverovatno! Ovome treba dodati i činjenicu da baterije ove vrste podrazumevaju izuzetnu temperaturnu stabilnost koja im omogućava rad u vrlo širokom temperaturnom opsegu, od neverovatnih -60°C to +120°C. Bitno je da se napomene još jedna posebnost. Za razliku od ostalih nuklearnih generatora, ova tehnologija nije bazirana na konverziji nuklearne u toplotnu energiju. Električna energija se direktno generiše korišćenjem poluporovodnika (slično kao i kod fotolektričnog efekta i foto-ćelija). Zato je ova tehnologija potpuno neosetljiva na hazardne situacije koje  mogu da dovedu do samozapaljenja ili eksplozije (tako svojstvene litijum-jonskoj tehnologiji baterija). U skoro potpunom odsustvu tehničkih detalja, Betavolt navodi samo kratak video na kojem se vidi da je nuklearni baterijski modul izgradjen kao slojeviti sklop, koji je u osnovi sličan rešenju koje je razvijeno 2018. godine u Rusiji i prethodno kratko komentarisano. Dakle, radi se o vrlo kompaktnom i potpuno enkapsuliranom rešenju, bez pokretnih delova. (CREDIT: Betavolt Technologies) I na kraju, par reči o bezbednosti i riziku od nuklearnog zračenja. Beta zračenje je niskoenergetsko i lako se blokira. Prema tvrđenju Betavolta, tehničko rešenje nuklearne baterije je takvo da je radijacija  prema okruženju potpuno blokirana, čineći ga tako bezbednim, čak i za primene u implante koji su namenjeni za ugradnju u ljudsko telo. Takođe, korišćenjem sintetičkog izotopa Ni-63 (nema ga u prirodi) otklonjeni su rizici koji postoje kod mnogih drugih nuklearnih izotopa koji se danas koriste u industriji za vrlo različite namene. Vreme poluraspada Ni-63 je relativno kratko, samo 100 godina, a njegov nuklearni raspad se završava potpunim pretvaranjem u stabilni / neradioaktivni bakar. Na duge staze potpuno bezopasan za okruženje i živi svet. Ali, ipak dovoljno dugo da obezbedi radni vek od 50+ godina. Očekujemo sa nestrpljenjem 2025. godinu. A možda bude i nekih novih iznenadjenja, sa nekih drugih prostora? Više na: https://chinaacademy.substack.com/p/chinese-firm-developed-nuclear-battery https://www.thebrighterside.news/post/groundbreaking-nuclear-battery-produces-50-years-of-power-without-needing-to-charge

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija U ovom postu na TKS blogu ući ćemo u 7 najboljih priča o energetskoj tehnologiji 2023. koje su privukle našu pažnju i koje imaju potencijal da revolucionišu energetski sektor. Datum: December 21, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews Godina 2023. bila je svedok značajnih iskoraka u oblasti energetske tehnologije, od otkrića revolucionarnih materijala do inovacija u svemirskim solarnim ćelijama. Ovi razvoji iskoraci obećavaju da će preoblikovati budućnost proizvodnje, skladištenja i održivosti energije.    Kineska geološka otkrića Kineski geolozi napravili su izvanredno otkriće u rudarskom okrugu Bajan Obo u Unutrašnjoj Mongoliji. Pronašli su niobobaotit, retku rudu gvožđa bogatu niobijumom, koja bi mogla da transformiše tehnologiju baterija. Niobijum, neophodan za legure u mlaznim motorima, raketama i proizvodnji poluprovodnika, do sada je uglavnom dolazio iz Brazila i Kanade. Ovo otkriće označava značajan korak napred u obezbeđivanju lokalnog snabdevanja ovim kritičnim elementom.   Lunarne solarne ćelije Blue Origin-a Svemirska kompanija Džefa Bezosa, Blue Origin, predstavila je revolucionarni metod pod nazivom Plavi alhemičar. Ova tehnika omogućava izradu solarnih ćelija i žice za prenos isključivo od lunarnog regolita, potencijalno omogućavajući održivu proizvodnju električne energije na Mesecu. Ova inovacija predstavlja veliko obećanje za buduća lunarna staništa i energetsku održivost na Mesecu.   Solarno jedro do Marsa Naučnici su istraživali potencijal solarnih jedara na bazi aerografita za međuplanetarna putovanja, posebno za misije na Mars. Ova jedra koriste fotone sa Sunca za pokretanje svemirskih letelica, slično misiji LightSail 2. Upotreba solarnih jedara na bazi aerografita mogla bi značajno smanjiti vreme putovanja do Marsa, čineći međuplanetarna istraživanja izvodljivijim.   EV baterija koja se brzo puni Kineski startup Greater Bai Technologi predstavio je Phoenik cell, bateriju za električno vozilo (EV) sa dometom od 621 milju koja se puni za samo šest minuta i može izdržati ekstremne vremenske uslove. Ova inovacija se bavi uobičajenim izazovom u električnim vozilima — održavanjem efikasnosti na niskim temperaturama. Phoenik ćelija bi mogla redefinisati mogućnosti EV baterija.   Solid-state baterije u Južnoj Koreji Južna Koreja je najavila ogromnu investiciju od 15 milijardi dolara do 2030. godine u razvoj solid-state baterija za električna vozila (EV). Ove baterije eliminišu potrebu za tečnim jezgrima, nudeći poboljšanu sigurnost i skalabilnost. Ambiciozni plan Južne Koreje ima za cilj da predvodi u komercijalizaciji ovih baterija sledeće generacije.   Koncentrovana solarna termalna tehnologija u Australiji Istraživači u Australiji postigli su revolucionarnu prekretnicu u tehnologiji koncentrisane solarne toplote. Na prijemniku su dostigli temperaturu od 803 stepena Celzijusa, što je ključni razvoj za skladištenje obnovljive energije. Ova tehnologija koristi solarne kolektore poput ogledala za fokusiranje sunčeve svetlosti na prijemnik, pretvarajući je u toplotu za proizvodnju energije.   Smanjenje troškova solarne energije i skladištenja Studija berlinskog Merkator istraživačkog instituta o globalnoj zajednici i klimatskim promenama (MCC) otkrila je značajno smanjenje troškova solarne energije i skladištenja baterija. Tokom protekle decenije, troškovi solarne energije smanjeni su za 87%, dok su troškovi skladištenja baterija pali za 85%. Ova smanjenja troškova imaju potencijal da ubrzaju globalnu tranziciju na obnovljive izvore energije, čineći ih pristupačnijim.

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije Kina je postigla značajnu prekretnicu u tehnologiji nuklearnih reaktora uspešnim puštanjem u rad prvog u svetu komercijalnog nuklearnog reaktora IV generacije. Datum: December 18, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews HTR-PM visokotemperaturni gasno hlađeni (HTGR) reaktor sa šljunčanim slojem, koji se nalazi u nuklearnoj elektrani Šidao Bej, označava iskorak u proizvodnji nuklearne energije. Ovaj reaktor IV generacije obećava poboljšanu pristupačnost, sigurnost i efikasnost u poređenju sa postojećim tehnologijama, što ga čini revolucionarnim dostignućem u ovoj oblasti. HTR-PM je klasifikovan kao nuklearna tehnologija IV generacije i mali modularni reaktor (SMR). Nedavno je prošao dva demonstraciona testa bezbednosti, pokazujući njegovu sposobnost da se podvrgne prirodnom hlađenju bez oslanjanja na sisteme za hlađenje jezgra u hitnim slučajevima. Ovo predstavlja značajan napredak u inherentno bezbednoj tehnologiji reaktora. Reaktor sadrži različite sigurnosne mehanizme, uključujući mehanizme za pasivno hlađenje, elastično gorivo, samoregulaciju reakcije fisije i sposobnost da se nezavisno izdrži vanredne situacije. Objekat se sastoji od dva HTR-PM reaktorska modula spojena sa zajedničkom parnom turbinom. Poseduje preko 2.200 kompleta pionirske opreme i više od 660 kompleta najsavremenije opreme, što odražava posvećenost tehnološkim inovacijama. Primarni cilj reaktora je proizvodnja pare visoke temperature i proizvodnja električne energije, nudeći ekonomske prednosti kao zamenu za tradicionalne izvore energije kao što su prirodni gas i ugalj. HTR-PM je u skladu sa kineskim ciljevima za pristup „dvostrukog ugljenika“ i optimizaciju energetskog ambijenta. Ima potencijal da revolucioniše proizvodnju energije u Kini i razmatra se za različite komercijalne projekte u zemlji. Uspešan rad nuklearnog reaktora HTR-PM generacije IV u Kini predstavlja značajan korak napred u razvoju sigurnije, efikasnije i ekonomski povoljnije tehnologije proizvodnje nuklearne energije. Ovo dostignuće ima veliki potencijal za rešavanje energetskih potreba uz smanjenje emisija ugljenika i unapređenje kineskih ciljeva u oblasti čiste energije

Inovativni pristup centrima podataka: odlazak pod vodu radi uštede prostora i energije

Inovativni pristup centrima podataka: odlazak pod vodu radi uštede prostora i energije Kako svet generiše sve veću količinu digitalnih podataka, potreba za efikasnim rešenjima za skladištenje podataka postala je najvažnija. Datum: December 4, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews Kao odgovor na ovaj izazov, Kina je krenula u inovativni projekat: izgradnju podvodnih centara podataka. Ovaj pionirski pristup ima za cilj da odgovori na rastuću potražnju za skladištenjem podataka uz očuvanje kopnenog prostora i iskorištavanje prirodnih svojstava hlađenja morske vode. Kineski ambiciozni plan uključuje postavljanje 100 blokova podvodnih centara podataka do 2025. Svaka od ovih jedinica centra podataka ima značajnu procesorsku snagu, ekvivalentnu onoj od 6 miliona računara. Ova revolucionarna inicijativa ne samo da se bavi hitnom potrebom za skladištenjem podataka, već nudi i dve značajne prednosti. Jedna od ključnih prednosti podvodnih data centara je efikasno korišćenje prostora. Tradicionalni centri podataka troše ogromne količine zemljišta, koje se može prenamieniti za druge svrhe ili sačuvati u svom prirodnom stanju. Nasuprot tome, ovi podvodni centri podataka nalaze se 35 metara ispod površine okeana, zauzimajući minimalan kopneni prostor. Morska voda služi kao prirodno rashladno sredstvo za ove potopljene centre podataka. Zahtevi za hlađenjem konvencionalnih centara podataka su značajni i često energetski intenzivni. Nasuprot tome, hladna okeanska voda održava temperaturu na optimalnom nivou za rad centra podataka. Procenjuje se da će ovaj prirodni efekat hlađenja uštedeti oko 122 miliona kilovat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji električne energije 160.000 kineskih građana. Iako je koncept podvodnih centara podataka inovativan, on predstavlja nekoliko izazova i zabrinutosti. Ove masivne jedinice od 1.300 tona moraju biti projektovane da izdrže korozivne efekte morske vode i ogroman pritisak na takvim dubinama. Štaviše, uticaj na životnu sredinu na morske ekosisteme ostaje tema za zabrinutost, jer bi prisustvo ovih centara podataka u okeanu moglo poremetiti lokalne ekosisteme. Kinesko nastojanje da stvori podvodne centre podataka predstavlja revolucionarni pristup skladištenju podataka i energetskoj efikasnosti. Iako nije bez izazova, ova inicijativa pokazuje posvećenost Kine pronalaženju inovativnih rešenja kako bi se odgovorilo na sve veće zahteve digitalnog doba. Kako generisanje podataka nastavlja da raste, takvi pionirski projekti će verovatno igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti skladištenja podataka i očuvanja energije.