Kvantni računari ostvaruju ogroman napredak kroz radikalna otkrića
Naučnici koji istražuju u oblasti kvantnih računara uspeli su da proizvedu ultračisti oblik silicijuma koja omogućava izgradnju visokoperformansnih kubitnih modula. Time se otvara novi prostor za izgradnju kvantnih računskih mašina. Ovaj vanserijski rezultat objavljen je u časopisu Communications Materials – Nature.
Naučnici pronašli 57.000 ćelija i 150m neuronskih veza u majušnom uzorku ljudskog mozga
Ljudski mozak je enigma nad enigmama, izazov koji se može porediti samo beskrajnom vaseljenom nad nama. U vremenu sveprisutne veštačke inteligencije i medijskih spinovanja o njoj koja najčešće nisu ništa drugo do obična nagadjanja, u istraživačkim laboratorijama se grčevito traga za otkrivanjem ove tajne.
YASKAWA vebinar o primeni robota u logističkom sektoru
Uzbudljiv YASKAWA webinar o najnovijim tehnološkim dostignućima, primeni industrijskih robota i srodnih naprednih tehnologija održan je 27.03.2024.,u online formatu. Težište vebinara je bilo automatizacija manipulativnih procesa u distributivnim centrima.
Nove stranice gradskog života virtuelne biblioteke u metrou
Prenaseljeni gradovi, koji se svakog dana uvećavaju, suočavaju se sa nizom složenih problema, a među njima je svakako i mobilnost. Ogromne gužve i zakrčene saobraćajnice postale su svakodnevna realnost za mnoge metropole širom sveta.
Kineski istraživači osmislili novi optički disk kapaciteta do 125TB
Istraživači u Kini su razvili optički disk izuzetno visokog kapaciteta koji navodno može da memoriše do 125TB podataka, izveštava South China Morning Post iz Hong Konga. Novi diskovi su opisani kao po obliku slični prethodnim formatima optičkog skladištenja podataka (ODS) poput Blu-ray diskova.
Toplotna energija okeana: Novi horizonti u proizvodnji održive energije
Svetski okeani godišnje apsorbuju preko 90% toplote koja se akumulira u atmosferi kao direktna posledica porasta koncentracije gasova staklene…
Robotizacija: Ključni faktor efikasnosti amazona
Neblagovremena isporuka, kašenjenja i nemogućnost dostave sirovina ili proizvoda može poremetiti proizvodne procese, dovesti do gubitka
Digit – Dvononožni humanoid za industriju
Dvonožni humanoidni roboti nisu novost u svetu robotike. Znamo za njih decenijama. Inspirisani čovekovim oblikom i ponašanjem šetaju laboratorijama širom sveta i predstavljaju beskrajno polje za istraživanje. Jer, uvek je postojao neodoljiv izazov da izradimo čovekoliku mašinu; Mašinu koja hoda kao čovek
Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama
Credits: Chalmers University of Techology Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama U domenu održive tehnologije, potraga za efikasnim, ali takodje i ekološki prihvatljivim rešenjima za skladištenje energije dovela je istraživače do obećavajućeg otkrića: natrijum-jonskih baterija. Datum: February 15, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Nedavna studija koju su sproveli naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj, na čelu sa Rikardom Arvidsonom (ceo intervju možete pročitati ovde), otkriva da bi ove baterije mogle da se takmiče sa litijum-jonskim (Li-jonskim) kada je u pitanju uticaj na klimu bez postojanja niza problema koji su povezani sa sirovinama za njihovu izgradnju u kompletnom lancu stvaranja vrednosti. Kako se globalni otklon od fosilnih goriva ubrzava, potražnja za baterijama – koje se pojavljuju kao centralni enejbler za ovu tranziciju – raste. Ovaj skok potražnje predviđa potencijalnu nestašicu litijuma i kobalta, kritičnih komponenti u postojećim tehnologijama komercijalno raspoloživih baterija. Vanredni profesor Rikard Arvidson uradio je studiju koja se fokusira na uticaj natrijum-jonskih baterija na životnu sredinu, uzimajući u obzir široku rasprostranjenost natrijuma i čime se ublažava izazov nedostatka mineralnih resursa i pritom, nudeći takav nivo klimatskog uticaja koji je ekvivalentan sa litijum-jonskim baterijama. Nalazi ukazuju na ugljenični otisak od 60 do nešto više od 100 kilograma ekvivalenta CO2 po kilovat-satu teoretskog kapaciteta skladištenja električne energije, što predstavlja značajan napredak u tehnologiji natrijum-jonskih baterija. Ova studija, procena životnog ciklusa dve ćelije natrijum-jonske baterije, precizno izračunava uticaj na životnu sredinu i resurse od početka do kraja životnog veka (proizvodnja i eksploatacija). Korišćen je model zasnovan na postojećoj tehnologiji gigafabrik za masovnu proizvodnju Li-jonskih baterija, prilagođen specifičnostima tehnologije proizvodnje natrijum-jonskih baterija, da bi se predvideo ekološki uticaj potencijalnog pokretanja njihove masovne proizvodnje. Uprkos činjenici da gigafabrike natrijum-jonskih baterija danas ne postoje, inovativni pristup istraživačkog tima pruža vredan uvid u potencijal natrijum-jonske tehnologije. Studija ne samo da naglašava obilje natrijuma i njegovu pogodnost iz ugla uticaja na okruženje i klimu, već se bavi i tehničkim izazovima koje se odnoe na životni ciklus. Gledajući unapred, budućnost je za natrijum-jonske baterije je svetla, a primena u komercijalnim razmerama se očekuje između 2025. i 2030. Ovaj vremenski okvir je u skladu sa rastućim interesovanjem i ulaganjem u natrijum-jonsku tehnologiju, uključujući prototipe i proizvodne pogone. Sledeća faza Arvidsonovog istraživanja će proširiti procenu životnog ciklusa kako bi uključila i fazu kraja životnog veka baterije i efekat budućih napretka obnovljive energije na globalne konglomerate električne energije.
Industrijska robotika – Stabilan rast koji ni globalne krize ne mogu da zaustave
Industrija, kao najkompleksniji sistem koji je naša civilizacija izgradila i na kojem počiva njena sadašnjost koliko i budućnost, uvek prva oseti globalne potrese. A bilo ih je mnogo na početku drugog milenijuma