Možemo li u svemir sa drvetom?

Credits: Kyoto University Možemo li u svemir sa drvetom? Kada razmišljamo o istraživanju svemira i svemirskim tehnologijama, najčešće nam padaju na pamet slike metalnih raketa i visokih čeličnih konstrukcija. Međutim, Kodži Murata, istraživač sa Univerziteta Kjoto u Japanu, zamišlja ovu budućnost sagrađenu od materijala starog koliko i sama civilizacija: od drveta. Datum: February 2, 2024 Oblasti:sustainabilitytechnews Muratina vizija uključuje korišćenje bioloških materijala u svemiru, što je oštar kontrast opšte-prihvaćenoj upotrebi metala. Njegova ideja? Izgradnja drvene kuće na nebeskim telima kao što su mesec ili Mars. Ovaj koncept je doveo do razvoja drvenog satelita, projekta koji izaziva tradicionalne norme dizajna u svemiru. Nedavna otkrića Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) otkrivaju zabrinjavajući trend: 10% atmosferskog aerosola u stratosferi sadrži metalne čestice iz svemirskih letelica. Dugoročni uticaji na ozonski omotač su neizvesni, što navodi naučnike da traže odgovarajuće alternative. Muratin tim, u saradnji sa Japanskom svemirskom agencijom (JAKSA) i NASA-om na ovom projektu radi već četiri godine. Čak su poslali uzorke drveta u svemir 2021. godine kako bi testirali otpornost u svemirskim uslovima. Očekuje se da će krajnja tačka projekta, satelit LingoSat, kružiti oko Zemlje početkom sledeće godine. Za LingoSat, Murata je testirao različite vrste drveta, na kraju odabravši drvo magnolije zbog njegovih malih, ujednačenih ćelija koje ga čine lakim za rad i otpornim na cepanje ili lomljenje. Porast broja lansiranih satelita u protekloj deceniji izaziva zabrinutost za životnu sredinu, posebno po pitanju količine metalnih čestica u atmosferi. Ideja o drvenim satelitima, kao što su Muratin LingoSat i VISA Woodsat finskog startapa Arctic Astronautics, predstavlja pomak ka održivosti u istraživanju svemira. Osim drvenih satelita, neki istraživači razmatraju ideje kao što je ‘nano-drvo’, tj. kombijacija drveta niske gustine i grafena, kao rešenje za upotrebu održivih materijala u svemirskim strukturama. Dok se LingoSat priprema za lansiranje u leto 2024. godine, svet čeka rezultate ovog inovativnog poduhvata. Projekat ima za cilj da pokaže izvodljivost i prednosti korišćenja drveta, obnovljivog i ekološki prihvatljivog materijala, u svemirskoj tehnologiji.

Radni sastanak u TK Arbat

U Moskvi, u prostorijama Tačke ključanja Arbat, održan je radni sastanak predstavnika Tačke ključanja Srbija i predstavnika Agencije za strateške inicijative (ASI).

Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama

Credits: Chalmers University of Techology Natrijum-jonske baterije: klimatski prihvatljiva alternativa litijum-jonskim baterijama U domenu održive tehnologije, potraga za efikasnim, ali takodje i ekološki prihvatljivim rešenjima za skladištenje energije dovela je istraživače do obećavajućeg otkrića: natrijum-jonskih baterija. Datum: February 15, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Nedavna studija koju su sproveli naučnici sa Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj, na čelu sa Rikardom Arvidsonom (ceo intervju možete pročitati ovde), otkriva da bi ove baterije mogle da se takmiče sa litijum-jonskim (Li-jonskim) kada je u pitanju uticaj na klimu bez postojanja niza problema  koji su povezani sa sirovinama za njihovu izgradnju u kompletnom lancu stvaranja vrednosti. Kako se globalni  otklon od fosilnih goriva ubrzava, potražnja za baterijama – koje se pojavljuju kao centralni enejbler za ovu tranziciju – raste. Ovaj skok potražnje predviđa potencijalnu nestašicu litijuma i kobalta, kritičnih komponenti u postojećim tehnologijama komercijalno raspoloživih baterija. Vanredni profesor Rikard Arvidson uradio je studiju koja se fokusira na uticaj natrijum-jonskih baterija na životnu sredinu,  uzimajući u obzir široku rasprostranjenost natrijuma i čime se ublažava izazov nedostatka mineralnih resursa i pritom, nudeći takav nivo klimatskog uticaja koji je ekvivalentan sa litijum-jonskim baterijama. Nalazi ukazuju na ugljenični otisak od 60 do nešto više od 100 kilograma ekvivalenta CO2 po kilovat-satu teoretskog kapaciteta skladištenja električne energije, što predstavlja značajan  napredak u tehnologiji natrijum-jonskih baterija. Ova studija, procena životnog ciklusa dve ćelije natrijum-jonske baterije, precizno izračunava uticaj na životnu sredinu i resurse od početka do kraja životnog veka (proizvodnja i eksploatacija). Korišćen je model zasnovan na postojećoj tehnologiji gigafabrik za masovnu proizvodnju Li-jonskih baterija, prilagođen specifičnostima tehnologije proizvodnje natrijum-jonskih baterija, da bi se predvideo ekološki uticaj potencijalnog pokretanja njihove masovne proizvodnje. Uprkos činjenici da gigafabrike natrijum-jonskih baterija danas ne postoje, inovativni pristup istraživačkog tima pruža vredan uvid u potencijal natrijum-jonske tehnologije. Studija ne samo da naglašava obilje natrijuma i njegovu pogodnost iz ugla uticaja na okruženje i klimu, već se bavi i tehničkim izazovima  koje se odnoe na životni ciklus. Gledajući unapred, budućnost je za natrijum-jonske baterije je svetla, a primena u komercijalnim razmerama se očekuje između 2025. i 2030. Ovaj vremenski okvir je u skladu sa rastućim interesovanjem i ulaganjem u natrijum-jonsku tehnologiju, uključujući prototipe i proizvodne pogone. Sledeća faza Arvidsonovog istraživanja će proširiti procenu životnog ciklusa kako bi uključila i fazu kraja životnog veka baterije i efekat budućih napretka obnovljive energije na globalne  konglomerate električne energije.

Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama

Credits: NASA Razumevanje uloge ugljen-dioksida u klimatskim promenama U potrazi za razumevanjem složenosti klimatskih promena i centralne uloge ugljen-dioksida (CO2) u ovom fenomenu, serijal Instituta za Zemlju „Pitali ste“ dala je neke odgovore na najčešća pitanja vezana za temu koja, uprkos svojoj važnosti, sadrži mnoštvo zabluda i otvorenih pitanja. Džejson Smerdon, naučnik u opservatoriji Lamont-Doherti Univerziteta Kolumbija, preuzeo je na sebe da demistifikuje kako CO2 utiče na klimu naše planete. Datum: February 8, 2024 Oblasti:sustainabilityedutechnews Mehanizmi hvatanja toplote CO2 Ugljen-dioksid, zajedno sa drugim gasovima staklene bašte, funkcioniše slično toplotnom pokrivaču Zemlje. On hvata deo toplote koji bi inače otišao u svemir, što je naizgled jednostavan, ali kompleksan mehanizam koji ima duboke implikacije na globalno zagrevanje. Ako sagledavamo detalje, ovaj proces potiče od interakcije između molekula CO2 i infracrvene energije. Dok kiseonik i azot, primarne komponente atmosfere, nemaju reakciju u dodiru a infracrvenim talasima zbog svoje molekularne strukture, CO2 se ponaša drugačije. Njegova sposobnost da apsorbuje energiju na talasnim dužinama koje se preklapaju sa infracrvenim zračenjem omogućava mu da ponovo emituje ovu energiju u svim pravcima, efikasno zadržavajući toplotu i doprinoseći zagrevanju površine planete. Disproporcionalni uticaj CO2 Postavlja se uobičajeno pitanje u vezi sa sposobnošću CO2 da izvrši tako značajan efekat kada čini samo 0,04% Zemljine atmosfere. Analogija koju Smerdon koristi da objasni sposobnost CO2 da izvrši tako značajan efekat iako predstavlja samo 0,04% Zemljine atmosfere je izuzetno efektna: uticaj količine neke supstance čak i u tragovima može biti poguban po sistem, slično kao efekat alkohola na ljudsko telo ili toksičnost cijanida. Samo tokom 2019. godine, ljudske aktivnosti unele su preko 36 milijardi tona CO2 u atmosferu, što je svedočanstvo o velikoj zapremini ovog gasa i njegovom  potencijalu da promeni termalni balans Zemlje. Kako dalje? Uvidi izneseni u seriji ,,Pitali ste“ osvetljavaju ulogu CO2 u globalnom zagrevanju, pružajući naučnu osnovu za razumevanje i rešavanje klimatskih promena. Razotkrivanjem uobičajenih zabluda i objašnjavanjem nauke u osnovi, inicijative poput ove nas osnažuju da se uključimo u informisanije diskusije i preduzmemo smislene akcije u pravcu održivosti. Dok se borimo sa složenošću klimatskih promena, postaje sve jasnije da je smanjenje emisije gasova staklene bašte, posebno CO2, najvažnije u našim naporima da zaštitimo planetu za buduće generacije.

Nova era energetike: da li energija nuklearne fuzije može da bude rešenje na putu ka nultoj emisiji?

Photograph: Lawrence Livermore National Laboratory/Reuters Nova era energetike: da li energija nuklearne fuzije može da bude rešenje na putu ka nultoj emisiji? Dok svedočimo ubrzanom razvoju energetskog sektora u grčevitom traganju za izvorima zelene energije, odnosno energije sa nultom emisijom gasova staklene bašte, novi iskorak u razvoju tehnologije za praktičnu korišćenje fuzione energije možda najavljuje novo poglavlje u potrazi za čistom i održivom budućnošću. Najnoviji rezultat, po mnogo čemu sličan prvom letu braće Rajt, možda predstavlja ključni kvalitativni skok u dugo očekivanom prelasku iz laboratorija i sveta eksperimentalnih istraživanja u svet ekonomije i komercijalne primene Datum: January 29, 2024 Oblasti:sustainabilitymanufacturingtechnews Bez Sunca život na našoj planeti ne bi bio moguć. Da, zaista, jer je Sunce osnovni izvor energije. A Sunce, nama najbliža zvezda, je zapravo gigantski fuzioni nuklearni reaktor, u kojem se pod zastrašujućim fizičkim uslovima spajaju atomi vodonika u atome helijuma. U tom procesu spajanja, odnosno nuklearne fuzije, generiše se ogromna energija koja se emituje u prostor. Na sve strane. Jedan deo te energije, skoro zanemarljivo mali, doseže i do naše planete, i na udaljenosti od skoro 150 miliona kilometara održava kompletnu bio-sferu onakvom kakva ona danas jeste. I zato je za naučnike i za inženjere jedan od najvećih izazova, sveti gral ulaska u svet čiste i beskrajno raspoložive energije, bio prodor u misteriju nuklearne fuzije, odnosno  ovladavanje tehnologijom fuzije tako da je ovde, na našoj planeti moguće izgraditi mala sunca – mašine koje spajajući atome vodonika u atome helijuma generišu ogromnu količinu čiste energije. Problem je u tome što stvaranje veštačkih uslova koji kao na Suncu omogućavaju taj proces, zahteva ogromnu energiju, toliko veliku da je neto-efekat negativan. Odnosno, energija koju danas dobijamo iz fuzionih reaktora je manja od energije koju ti rektori troše za ostvarivanje svoje funkcije. Već dva puta uzastopno istraživaći iz Lawrence Livermore National Laboratory, Kalifornija, na eksperiemnmtalnoj instalaciji National Ignition Facility uspeli su da ostvare naizgled nemoguće – da postignu da energija dobijena iz fuzionog procesa bude veća od energije uložene u taj proces, odnosno neto-pozitivan efekat. Konkretno, primenjujući snažne lasere koji su na meti generisali 2.05 MJ, dobijeno je fuzijom 3.15MJ. Analize su još uvek u toku. Ali, ako se pokaže da je neto-rezultat kompletnog procesa pozitivan, onda će to, nesumnjivo, biti revolucionarni dogadjaj. Dogadjaj koji ima potencijal da promeni energetske osnove čovečanstva, koje i dalje počivaju na fotosintezi i energiji Sunca. Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa značajno povećanje uloge električne energije u potrošnji, sa rastomi na preko 50% do 2050. godine. Tehnologija nuklearne fuzije, koja nosi potencijal neograničene energije sa nultom emisijom, odnosno nultim negativnim uticajem na životno okruženje, predstavlja ključno rešenje u ispunjavanju rastuće potražnje i globalnih napora usmerenih na dekarbonizaciju.  Zanimljivo je da energija nuklearne fuzije ima potencijal da generiše milione puta više energije po kilogramu goriva od tradicionalnog sagorevanja uglja.  Istraživanje koje uključuje 38 kompanija članica Asocijacije industrije fuzije (FIA) pokazuje da su šanse da će energija nuklearne fuzije biti dostupna u mreži do 2030. čak 88%! Međutim, put do ovog cilja nije bez izazova – repliciranje rezultata dobijenih u laboratoriji na komercijalnim industrijskim postrojenjima zahteva ogromne napore, razvojne i finansijske. U konkretnom potezu koji jasno signalizira sve veće prepoznavanje komercijalnih potencijala fuzije, Američka nuklearna regulatorna komisija je nedavno razdvojila fuziju od fisije u regulatornom smislu. Očekuje se da će ovakva odluka ubrzati ulaganja i saradnju u istraživanju tehnologije nuklearne fuzije, kao i uskladjivanje sa sličnim regulatornim okvirima koji se razmatraju na globalnom nivou. Postoje indicije da će se ova regulatorna promena verovatno proširiti. Agile Nations, međuvladina regulatorna mreža, uspostavila je radnu grupu za fuzionu energiju koju čine Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Kanada, sa Singapurom i Bahreinom kao posmatračima. Početne preporuke, objavljene u oktobru 2023, su da fuzija treba da ima drugačiji okvir od fisije na globalnom nivou. Industrija energije fuzije privlači javno-privatna partnerstva. Kompanije kao što je Eni ulažu u strateške projekte kao što su Commonwealth Fusion Systems (CFS) i ENEA Divertor Tokamak Test (DTT), što ukazuje na sve veći interes privatnog sektora za tehnologiju energije fuzije. Ovakva partnerstva, zajedno sa evropskim inicijativama kao što su STEP i IFMIF-DONES, naglašavaju važnost kombinovanih napora u unapređenju polja fuzione energije.

Srećne praznike želi vam TKS tim!

Srećne praznike želi vam TKS tim! Bila je ovo godina izazova, ali i ogromnog rasta i učenja – godina u kojoj smo svoja vrata otvorili zajednici. Datum: December 27, 2023 Oblasti:nonenonenone Godina za nama bila je izuzetno putovanje za svet inovacija, ali i za nas same. Videli smo revolucionarna tehnološka dostignuća, inspirativne preduzetničke poduhvate i kolektivni doprinos inovativnijoj budućnosti. Bila je ovo godina izazova, ali i ogromnog rasta i učenja – godina u kojoj smo svoja vrata otvorili zajednici. Dok ulazimo u 2024, vreme je da sanjamo veće, ciljamo više i pomeramo granice mogućeg. Nova godina obećava napredak u različitim oblastima – od veštačke inteligencije i obnovljive energije do biotehnologije i digitalne transformacije. Pomno ćemo pratiti ove sektore u razvoju, donoseći vam i dalje najnovije vesti, detaljne analize i mišljenja stručnjaka. Zapamtite, inovacije nisu ograničene na laboratorije i sale za sastanke – one počinju sa svakim od nas. Vaše ideje, vaša radoznalost i vaša strast za promenama su od vitalnog značaja za oblikovanje budućnosti. Neka vaša novogodišnja odluka bude da razmišljate inovativno, radite odvažno i prihvatite duh preduzetništva. Ostanite u toku sa blogom Tačke ključanja Srbija dok mi nastavljamo da budemo vaš pratilac na ovom uzbudljivom putovanju. Obećavamo da ćemo nastaviti da isporučujemo sadržaj koji vas ne samo informiše, već i inspiriše da budete deo promene koju želite da vidite u svetu. Pratite nas, podelite svoja razmišljanja i budite aktivni učesnik ovog uzbudljivog putovanja. Tim Tačke ključanja Srbija želi vam srećne praznike i da vam se sve ideje ostvare – učinimo zajedno 2024. godinom za pamćenje!

Radionica posvećena planu saradnje TKS i TKR u 2024. godini

Radionica posvećena planu saradnje TKS i TKR u 2024. godini Radionica posvećena koordinaciji planiranja aktivnosti saradnje za 2024. godinu održana je u Tački ključanja Arbat – pažljivo osmišljenom prostoru za kreativni i kolaborativni rad u oblasti tehnoloških inovacija. Učesnici radionice su bili predstavnici TKS Srbija, predstavnik TK Arbat, predstavnik ASI i predstavnik NTI. Datum: March 6, 2024 Oblasti:Uncategorized Agenda radionice je bila fokusirana na razmatranje različitih instrumenta interakcije TKS – Tačka ključanja Srbija, i TKR – Tačka ključanja Rusije. Cilj je da se kroz izgradnju efikasnih interaktivnih instrumenta utiče na uspostavljanje i jačanje saradnje i zajedništva tokom 2024. godine. Suština ovih instrumenata je u njihovoj dvosmernosti. Prvi oblik interakcije je učešće Srbije, odnosno TKS i drugih aktera inovacionog ekosistema Srbije u različitim aktivnostima TKR. Drugi oblik se odnosi na interakcije koje se ostvaruje, ili koje bi mogle da se ostvaruju, ali u suprotnom smeru – od TKR ka TKS. To su interakcije TKS sa ruskom istraživačkom i inovacionom zajednicom koja trenutno boravi u Srbiji i aktivno učestvuje u ekonomskom prostoru Srbije, gde razvija biznis aktivnosti zasnovane na tehnološkoj inovaciji. Izmedju ostalog, kao posebno zanimljiva tema izdvojen je takozvani projektno-obrazovni intenziv koji nosi naziv Arhipelag. Ahipelag 2024 se održava juna meseca, na dalekom Sahalinu. To je dogadjaj koji će okupiti kompletnu zajednicu TKR na prostoru RF oko centralne teme koja se odnosi na inovacije u oblasti autonomne mobilne robotike. Više detalja na: https://архипелаг2035.рф/

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija U ovom postu na TKS blogu ući ćemo u 7 najboljih priča o energetskoj tehnologiji 2023. koje su privukle našu pažnju i koje imaju potencijal da revolucionišu energetski sektor. Datum: December 21, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews Godina 2023. bila je svedok značajnih iskoraka u oblasti energetske tehnologije, od otkrića revolucionarnih materijala do inovacija u svemirskim solarnim ćelijama. Ovi razvoji iskoraci obećavaju da će preoblikovati budućnost proizvodnje, skladištenja i održivosti energije.    Kineska geološka otkrića Kineski geolozi napravili su izvanredno otkriće u rudarskom okrugu Bajan Obo u Unutrašnjoj Mongoliji. Pronašli su niobobaotit, retku rudu gvožđa bogatu niobijumom, koja bi mogla da transformiše tehnologiju baterija. Niobijum, neophodan za legure u mlaznim motorima, raketama i proizvodnji poluprovodnika, do sada je uglavnom dolazio iz Brazila i Kanade. Ovo otkriće označava značajan korak napred u obezbeđivanju lokalnog snabdevanja ovim kritičnim elementom.   Lunarne solarne ćelije Blue Origin-a Svemirska kompanija Džefa Bezosa, Blue Origin, predstavila je revolucionarni metod pod nazivom Plavi alhemičar. Ova tehnika omogućava izradu solarnih ćelija i žice za prenos isključivo od lunarnog regolita, potencijalno omogućavajući održivu proizvodnju električne energije na Mesecu. Ova inovacija predstavlja veliko obećanje za buduća lunarna staništa i energetsku održivost na Mesecu.   Solarno jedro do Marsa Naučnici su istraživali potencijal solarnih jedara na bazi aerografita za međuplanetarna putovanja, posebno za misije na Mars. Ova jedra koriste fotone sa Sunca za pokretanje svemirskih letelica, slično misiji LightSail 2. Upotreba solarnih jedara na bazi aerografita mogla bi značajno smanjiti vreme putovanja do Marsa, čineći međuplanetarna istraživanja izvodljivijim.   EV baterija koja se brzo puni Kineski startup Greater Bai Technologi predstavio je Phoenik cell, bateriju za električno vozilo (EV) sa dometom od 621 milju koja se puni za samo šest minuta i može izdržati ekstremne vremenske uslove. Ova inovacija se bavi uobičajenim izazovom u električnim vozilima — održavanjem efikasnosti na niskim temperaturama. Phoenik ćelija bi mogla redefinisati mogućnosti EV baterija.   Solid-state baterije u Južnoj Koreji Južna Koreja je najavila ogromnu investiciju od 15 milijardi dolara do 2030. godine u razvoj solid-state baterija za električna vozila (EV). Ove baterije eliminišu potrebu za tečnim jezgrima, nudeći poboljšanu sigurnost i skalabilnost. Ambiciozni plan Južne Koreje ima za cilj da predvodi u komercijalizaciji ovih baterija sledeće generacije.   Koncentrovana solarna termalna tehnologija u Australiji Istraživači u Australiji postigli su revolucionarnu prekretnicu u tehnologiji koncentrisane solarne toplote. Na prijemniku su dostigli temperaturu od 803 stepena Celzijusa, što je ključni razvoj za skladištenje obnovljive energije. Ova tehnologija koristi solarne kolektore poput ogledala za fokusiranje sunčeve svetlosti na prijemnik, pretvarajući je u toplotu za proizvodnju energije.   Smanjenje troškova solarne energije i skladištenja Studija berlinskog Merkator istraživačkog instituta o globalnoj zajednici i klimatskim promenama (MCC) otkrila je značajno smanjenje troškova solarne energije i skladištenja baterija. Tokom protekle decenije, troškovi solarne energije smanjeni su za 87%, dok su troškovi skladištenja baterija pali za 85%. Ova smanjenja troškova imaju potencijal da ubrzaju globalnu tranziciju na obnovljive izvore energije, čineći ih pristupačnijim.

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije Kina je postigla značajnu prekretnicu u tehnologiji nuklearnih reaktora uspešnim puštanjem u rad prvog u svetu komercijalnog nuklearnog reaktora IV generacije. Datum: December 18, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews HTR-PM visokotemperaturni gasno hlađeni (HTGR) reaktor sa šljunčanim slojem, koji se nalazi u nuklearnoj elektrani Šidao Bej, označava iskorak u proizvodnji nuklearne energije. Ovaj reaktor IV generacije obećava poboljšanu pristupačnost, sigurnost i efikasnost u poređenju sa postojećim tehnologijama, što ga čini revolucionarnim dostignućem u ovoj oblasti. HTR-PM je klasifikovan kao nuklearna tehnologija IV generacije i mali modularni reaktor (SMR). Nedavno je prošao dva demonstraciona testa bezbednosti, pokazujući njegovu sposobnost da se podvrgne prirodnom hlađenju bez oslanjanja na sisteme za hlađenje jezgra u hitnim slučajevima. Ovo predstavlja značajan napredak u inherentno bezbednoj tehnologiji reaktora. Reaktor sadrži različite sigurnosne mehanizme, uključujući mehanizme za pasivno hlađenje, elastično gorivo, samoregulaciju reakcije fisije i sposobnost da se nezavisno izdrži vanredne situacije. Objekat se sastoji od dva HTR-PM reaktorska modula spojena sa zajedničkom parnom turbinom. Poseduje preko 2.200 kompleta pionirske opreme i više od 660 kompleta najsavremenije opreme, što odražava posvećenost tehnološkim inovacijama. Primarni cilj reaktora je proizvodnja pare visoke temperature i proizvodnja električne energije, nudeći ekonomske prednosti kao zamenu za tradicionalne izvore energije kao što su prirodni gas i ugalj. HTR-PM je u skladu sa kineskim ciljevima za pristup „dvostrukog ugljenika“ i optimizaciju energetskog ambijenta. Ima potencijal da revolucioniše proizvodnju energije u Kini i razmatra se za različite komercijalne projekte u zemlji. Uspešan rad nuklearnog reaktora HTR-PM generacije IV u Kini predstavlja značajan korak napred u razvoju sigurnije, efikasnije i ekonomski povoljnije tehnologije proizvodnje nuklearne energije. Ovo dostignuće ima veliki potencijal za rešavanje energetskih potreba uz smanjenje emisija ugljenika i unapređenje kineskih ciljeva u oblasti čiste energije

Bežični Miliroboti pomažu uklanjanje krvnih ugrušaka u vaskularnoj hirurgiji

Bežični Miliroboti pomažu uklanjanje krvnih ugrušaka u vaskularnoj hirurgiji Istraživači sa Univerziteta Tvente i Medicinskog centra Univerziteta Radboud postigli su izuzetan rezultat u vaskularnoj hirurgiji tako što su uspešno kretali bežične milirobotima kroz aortu. Datum: December 11, 2023 Oblasti:healthedutechnews Ovi miliroboti u obliku vadičepa, vođeni precizno kroz rotirajuće magnetno polje, nude obećavajuće rešenje za uklanjanje krvnih ugrušaka u teško dostupnim krvnim sudovima, potencijalno revolucionirajući vaskularnu hirurgiju. Svake godine, milioni ljudi širom sveta suočavaju se sa situacijama opasnim po život uzrokovanim krvnim ugrušcima, što rezultira milionima smrti. Postojeće tehnologije za mehaničko uklanjanje krvnih ugrušaka bazirane su na savitljivim instrumentima, ali se ipak suočavaju sa izazovima u pristupu određenim delovima tela. Bežični miliroboti, testirani na ex vivo modelu aorte, predstavljaju značajan napredak u uklanjanju krvnih ugrušaka. Njihov uspeh se pripisuje interdisciplinarnoj saradnji između različitih odeljenja u Tehničkom medicinskom centru Univerziteta Tvente. Ovi miliroboti se bežično kontrolišu pomoću rotirajućeg magnetnog polja, precizno lokalizovanog uz pomoć rendgenskog snimanja. Oni mogu da se kreću kroz aortu i održavaju stabilnost čak i protiv protoka krvi. Oblik vadičepa, u kombinaciji sa sitnim trajnim magnetima, omogućava im da plivaju protiv toka i ulanjaju krvne ugruške. Potencijalne primene ovih millirobota sežu dalje od uklanjanja krvnih ugrušaka. Vaskularni hirurg Michiel Varle predviđa njihovu upotrebu u ciljanoj isporuci lekova, minimizirajući neželjene efekte u ostatku tela. Saradnja između Univerzitetskog medicinskog centra Radboud, Univerziteta Tvente i Triticum Medical ima za cilj dalji razvoj ovih millirobota. Finansiranje iz TURBO programa i nedavne donacije TKI-LSH kompanije Health Holland naglašava značajan uticaj ovog istraživanja na javno-privatna partnerstva u oblasti nauke o životu i zdravlja. Bežični miliroboti vođeni precizno preko rotirajućih magneta imaju potencijal da transformišu vaskularnu hirurgiju obezbeđujući minimalno invazivno rešenje za uklanjanje krvnih ugrušaka i ciljane intervencije u ljudskom telu. Ova inovacija pruža nadu milionima pojedinaca pogođenih krvnim ugrušcima širom sveta.