Stogodišnji izazov: Optimizacija korišćenja solarne energije
Stogodišnji izazov: Optimizacija korišćenja solarne energije Od ranog 20. veka, kada su naučnici prvi put iskoristili sunčevu svetlost za proizvodnju električne energije, oblast solarne energije je bila oblast intenzivnog istraživanja i inovacija. Datum: September 17, 2023 Autor: Jovana Antonic Oblasti:sustainabilityinitiativetechnews Tim sa MIT-a napravio je revolucionarni napredak. Oni su razvili novu vrstu solarne ćelije koja ne samo da nadmašuje efikasnost postojećih rešenja, već i efikasno funkcioniše u različitim uslovima životne sredine. „Tradicionalne solarne ćelije su uvek bile ograničene specifičnim opsegom sunčeve svetlosti koju mogu da pretvore u električnu energiju“, navodi dr Elena Martinez, vodeći istraživač na projektu. “Naš novi dizajn omogućava apsorpciju šireg spektra svetlosti, značajno povećavajući efikasnost.” Da bi to postigao, MIT tim je konstruisao višeslojnu ćelijsku strukturu koja koristi inovativne materijale sposobne da apsorbuju različite talasne dužine sunčeve svetlosti. Ovaj pristup je inspirisan prirodnim mehanizmima sakupljanja svetlosti koji se mogu pronaći kod nekih biljka i algi. Tehnološki proboj ovog tima replikuje pristup koji su razvili istraživači švajcarskog EPFL-a koji su uspeli da poboljšaju sposobnosti bakterije Escherichia coli (E. coli) za generisanje električne energije. Baš kao što je EPFL tim pozajmio osobine bakterije Shewanella oneidensis koja proizvodi električnu energiju da bi povećao sposobnosti E. coli, istraživači MIT-a su kombinovali najbolja svojstva različitih materijala koji apsorbuju svetlost kako bi stvorili efikasniju solarnu ćeliju.
Robotika: Promenjivi pejsaž pametnih mašina
Robotika: Promenjivi pejsaž pametnih mašina Svet robotike oduvek je bio polje neverovatnih dostignuća, ali se u poslednje vreme pažnja šire javnosti sve više usmerava na robote koji poseduju elemente veštačke inteligencije i na njima baziranoj sposobnosti učenja i prilagodljivosti u nedovoljno poznatom okruženju. Datum: September 11, 2023 Autor: Jovana Antonic Oblasti:edumanufacturingtechnews U periodu koji je iza nas, roboti su prešli put od slepog izvršavanja unapred napisanog niza instrukcija do bitno naprednijih formi koje u sebi sadrže elemente autonomnog ponašanja, izazivajući time naše unapred stvorene predstave o robotu kao mašini, lišene sposobnosti učenja i rezonovanja. Odnosno, o robotu kao inteligentnoj mašini. Ovaj pomak omogućio je robotima da obavljaju sve složenije zadatke, pokazujući pritom začudjujuće sposobnosti koje zamagljuju granice između programiranih odgovora i intuitivnih reakcija. Napredak ove vrste pokrenuo je rasprave o metrici koja se koristi za merenje stepena inteligencije robota. Istorijski gledano, mera inteligencije robota je prvo bila zasnovana na njegovoj sposobnosti da precizno obavlja određene zadatke. Međutim, nova generacija robota koji su opremljeni mnoštvom senzora i moćnim upravljačkim sistemom, zahteva jednu drugačiju metriku, koja može da objektivnije da proceni njihov napredak, posebno onda kada za izvršavanja zadataka počnu da koriste algoritme koji u sebi sadrže elemente učenja i prilagođavanja u nepoznatom okruženju. U stvari, ovde se nameće ključno pitanje – gde se nalazi prag na kojem roboti prelaze iz običnih mašina u tehnološke entitete sposobne da u svojoj interakciji sa okruženjem pokazuju različite oblike inteligentnog ponašanja pa i kognicije, uključujući vrlo spekulativne sposobnosti kao što su svest, svest o sebi, ili kontekstualno razumevanje?