Radionica posvećena planu saradnje TKS i TKR u 2024. godini

Radionica posvećena planu saradnje TKS i TKR u 2024. godini Radionica posvećena koordinaciji planiranja aktivnosti saradnje za 2024. godinu održana je u Tački ključanja Arbat – pažljivo osmišljenom prostoru za kreativni i kolaborativni rad u oblasti tehnoloških inovacija. Učesnici radionice su bili predstavnici TKS Srbija, predstavnik TK Arbat, predstavnik ASI i predstavnik NTI. Datum: March 6, 2024 Oblasti:Uncategorized Agenda radionice je bila fokusirana na razmatranje različitih instrumenta interakcije TKS – Tačka ključanja Srbija, i TKR – Tačka ključanja Rusije. Cilj je da se kroz izgradnju efikasnih interaktivnih instrumenta utiče na uspostavljanje i jačanje saradnje i zajedništva tokom 2024. godine. Suština ovih instrumenata je u njihovoj dvosmernosti. Prvi oblik interakcije je učešće Srbije, odnosno TKS i drugih aktera inovacionog ekosistema Srbije u različitim aktivnostima TKR. Drugi oblik se odnosi na interakcije koje se ostvaruje, ili koje bi mogle da se ostvaruju, ali u suprotnom smeru – od TKR ka TKS. To su interakcije TKS sa ruskom istraživačkom i inovacionom zajednicom koja trenutno boravi u Srbiji i aktivno učestvuje u ekonomskom prostoru Srbije, gde razvija biznis aktivnosti zasnovane na tehnološkoj inovaciji. Izmedju ostalog, kao posebno zanimljiva tema izdvojen je takozvani projektno-obrazovni intenziv koji nosi naziv Arhipelag. Ahipelag 2024 se održava juna meseca, na dalekom Sahalinu. To je dogadjaj koji će okupiti kompletnu zajednicu TKR na prostoru RF oko centralne teme koja se odnosi na inovacije u oblasti autonomne mobilne robotike. Više detalja na: https://архипелаг2035.рф/

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija

7 najboljih otkrića energetike u 2023: Godina inovacija U ovom postu na TKS blogu ući ćemo u 7 najboljih priča o energetskoj tehnologiji 2023. koje su privukle našu pažnju i koje imaju potencijal da revolucionišu energetski sektor. Datum: December 21, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews Godina 2023. bila je svedok značajnih iskoraka u oblasti energetske tehnologije, od otkrića revolucionarnih materijala do inovacija u svemirskim solarnim ćelijama. Ovi razvoji iskoraci obećavaju da će preoblikovati budućnost proizvodnje, skladištenja i održivosti energije.    Kineska geološka otkrića Kineski geolozi napravili su izvanredno otkriće u rudarskom okrugu Bajan Obo u Unutrašnjoj Mongoliji. Pronašli su niobobaotit, retku rudu gvožđa bogatu niobijumom, koja bi mogla da transformiše tehnologiju baterija. Niobijum, neophodan za legure u mlaznim motorima, raketama i proizvodnji poluprovodnika, do sada je uglavnom dolazio iz Brazila i Kanade. Ovo otkriće označava značajan korak napred u obezbeđivanju lokalnog snabdevanja ovim kritičnim elementom.   Lunarne solarne ćelije Blue Origin-a Svemirska kompanija Džefa Bezosa, Blue Origin, predstavila je revolucionarni metod pod nazivom Plavi alhemičar. Ova tehnika omogućava izradu solarnih ćelija i žice za prenos isključivo od lunarnog regolita, potencijalno omogućavajući održivu proizvodnju električne energije na Mesecu. Ova inovacija predstavlja veliko obećanje za buduća lunarna staništa i energetsku održivost na Mesecu.   Solarno jedro do Marsa Naučnici su istraživali potencijal solarnih jedara na bazi aerografita za međuplanetarna putovanja, posebno za misije na Mars. Ova jedra koriste fotone sa Sunca za pokretanje svemirskih letelica, slično misiji LightSail 2. Upotreba solarnih jedara na bazi aerografita mogla bi značajno smanjiti vreme putovanja do Marsa, čineći međuplanetarna istraživanja izvodljivijim.   EV baterija koja se brzo puni Kineski startup Greater Bai Technologi predstavio je Phoenik cell, bateriju za električno vozilo (EV) sa dometom od 621 milju koja se puni za samo šest minuta i može izdržati ekstremne vremenske uslove. Ova inovacija se bavi uobičajenim izazovom u električnim vozilima — održavanjem efikasnosti na niskim temperaturama. Phoenik ćelija bi mogla redefinisati mogućnosti EV baterija.   Solid-state baterije u Južnoj Koreji Južna Koreja je najavila ogromnu investiciju od 15 milijardi dolara do 2030. godine u razvoj solid-state baterija za električna vozila (EV). Ove baterije eliminišu potrebu za tečnim jezgrima, nudeći poboljšanu sigurnost i skalabilnost. Ambiciozni plan Južne Koreje ima za cilj da predvodi u komercijalizaciji ovih baterija sledeće generacije.   Koncentrovana solarna termalna tehnologija u Australiji Istraživači u Australiji postigli su revolucionarnu prekretnicu u tehnologiji koncentrisane solarne toplote. Na prijemniku su dostigli temperaturu od 803 stepena Celzijusa, što je ključni razvoj za skladištenje obnovljive energije. Ova tehnologija koristi solarne kolektore poput ogledala za fokusiranje sunčeve svetlosti na prijemnik, pretvarajući je u toplotu za proizvodnju energije.   Smanjenje troškova solarne energije i skladištenja Studija berlinskog Merkator istraživačkog instituta o globalnoj zajednici i klimatskim promenama (MCC) otkrila je značajno smanjenje troškova solarne energije i skladištenja baterija. Tokom protekle decenije, troškovi solarne energije smanjeni su za 87%, dok su troškovi skladištenja baterija pali za 85%. Ova smanjenja troškova imaju potencijal da ubrzaju globalnu tranziciju na obnovljive izvore energije, čineći ih pristupačnijim.

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije

Prvi svetski nuklearni reaktor IV generacije Kina je postigla značajnu prekretnicu u tehnologiji nuklearnih reaktora uspešnim puštanjem u rad prvog u svetu komercijalnog nuklearnog reaktora IV generacije. Datum: December 18, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews HTR-PM visokotemperaturni gasno hlađeni (HTGR) reaktor sa šljunčanim slojem, koji se nalazi u nuklearnoj elektrani Šidao Bej, označava iskorak u proizvodnji nuklearne energije. Ovaj reaktor IV generacije obećava poboljšanu pristupačnost, sigurnost i efikasnost u poređenju sa postojećim tehnologijama, što ga čini revolucionarnim dostignućem u ovoj oblasti. HTR-PM je klasifikovan kao nuklearna tehnologija IV generacije i mali modularni reaktor (SMR). Nedavno je prošao dva demonstraciona testa bezbednosti, pokazujući njegovu sposobnost da se podvrgne prirodnom hlađenju bez oslanjanja na sisteme za hlađenje jezgra u hitnim slučajevima. Ovo predstavlja značajan napredak u inherentno bezbednoj tehnologiji reaktora. Reaktor sadrži različite sigurnosne mehanizme, uključujući mehanizme za pasivno hlađenje, elastično gorivo, samoregulaciju reakcije fisije i sposobnost da se nezavisno izdrži vanredne situacije. Objekat se sastoji od dva HTR-PM reaktorska modula spojena sa zajedničkom parnom turbinom. Poseduje preko 2.200 kompleta pionirske opreme i više od 660 kompleta najsavremenije opreme, što odražava posvećenost tehnološkim inovacijama. Primarni cilj reaktora je proizvodnja pare visoke temperature i proizvodnja električne energije, nudeći ekonomske prednosti kao zamenu za tradicionalne izvore energije kao što su prirodni gas i ugalj. HTR-PM je u skladu sa kineskim ciljevima za pristup „dvostrukog ugljenika“ i optimizaciju energetskog ambijenta. Ima potencijal da revolucioniše proizvodnju energije u Kini i razmatra se za različite komercijalne projekte u zemlji. Uspešan rad nuklearnog reaktora HTR-PM generacije IV u Kini predstavlja značajan korak napred u razvoju sigurnije, efikasnije i ekonomski povoljnije tehnologije proizvodnje nuklearne energije. Ovo dostignuće ima veliki potencijal za rešavanje energetskih potreba uz smanjenje emisija ugljenika i unapređenje kineskih ciljeva u oblasti čiste energije

Bežični Miliroboti pomažu uklanjanje krvnih ugrušaka u vaskularnoj hirurgiji

Bežični Miliroboti pomažu uklanjanje krvnih ugrušaka u vaskularnoj hirurgiji Istraživači sa Univerziteta Tvente i Medicinskog centra Univerziteta Radboud postigli su izuzetan rezultat u vaskularnoj hirurgiji tako što su uspešno kretali bežične milirobotima kroz aortu. Datum: December 11, 2023 Oblasti:healthedutechnews Ovi miliroboti u obliku vadičepa, vođeni precizno kroz rotirajuće magnetno polje, nude obećavajuće rešenje za uklanjanje krvnih ugrušaka u teško dostupnim krvnim sudovima, potencijalno revolucionirajući vaskularnu hirurgiju. Svake godine, milioni ljudi širom sveta suočavaju se sa situacijama opasnim po život uzrokovanim krvnim ugrušcima, što rezultira milionima smrti. Postojeće tehnologije za mehaničko uklanjanje krvnih ugrušaka bazirane su na savitljivim instrumentima, ali se ipak suočavaju sa izazovima u pristupu određenim delovima tela. Bežični miliroboti, testirani na ex vivo modelu aorte, predstavljaju značajan napredak u uklanjanju krvnih ugrušaka. Njihov uspeh se pripisuje interdisciplinarnoj saradnji između različitih odeljenja u Tehničkom medicinskom centru Univerziteta Tvente. Ovi miliroboti se bežično kontrolišu pomoću rotirajućeg magnetnog polja, precizno lokalizovanog uz pomoć rendgenskog snimanja. Oni mogu da se kreću kroz aortu i održavaju stabilnost čak i protiv protoka krvi. Oblik vadičepa, u kombinaciji sa sitnim trajnim magnetima, omogućava im da plivaju protiv toka i ulanjaju krvne ugruške. Potencijalne primene ovih millirobota sežu dalje od uklanjanja krvnih ugrušaka. Vaskularni hirurg Michiel Varle predviđa njihovu upotrebu u ciljanoj isporuci lekova, minimizirajući neželjene efekte u ostatku tela. Saradnja između Univerzitetskog medicinskog centra Radboud, Univerziteta Tvente i Triticum Medical ima za cilj dalji razvoj ovih millirobota. Finansiranje iz TURBO programa i nedavne donacije TKI-LSH kompanije Health Holland naglašava značajan uticaj ovog istraživanja na javno-privatna partnerstva u oblasti nauke o životu i zdravlja. Bežični miliroboti vođeni precizno preko rotirajućih magneta imaju potencijal da transformišu vaskularnu hirurgiju obezbeđujući minimalno invazivno rešenje za uklanjanje krvnih ugrušaka i ciljane intervencije u ljudskom telu. Ova inovacija pruža nadu milionima pojedinaca pogođenih krvnim ugrušcima širom sveta.

Mogu li fotografije vođene veštačkom inteligencijom da pomognu u dijagnozi autizma u detinjstvu?

Mogu li fotografije vođene veštačkom inteligencijom da pomognu u dijagnozi autizma u detinjstvu? Istraživači u Koreji razvili su revolucionarno rešenje koje koristi algoritme dubokog učenja da bi objektivno pregledali ASD i procenili njegovu ozbiljnost na osnovu fotografija mrežnjače. Datum: December 8, 2023 Oblasti:healthedutechnews Dijagnostikovanje poremećaja iz autističnog spektra (ASD) kod dece može biti izazovno, posebno zbog ograničenja resursa i nedostatka obučenih stručnjaka. Međutim, istraživači u Koreji razvili su revolucionarno rešenje koje koristi algoritme dubokog učenja da bi objektivno pregledali ASD i procenili njegovu ozbiljnost na osnovu fotografija mrežnjače. Ovaj inovativni pristup ima za cilj da učini procene ASD pristupačnijim, tačnim i efikasnijim. ASD karakterišu dve primarne kategorije simptoma: oštećenje društvene komunikacije i ograničeno i ponavljajuće ponašanje ili interesovanja. Njegova prevalencija je u porastu, a rana dijagnoza je ključna za efikasnu intervenciju. Međutim, nedostatak specijalizovanih stručnjaka i resursa može da ometa pravovremene procene. Da bi odgovorili na ovaj izazov, istraživači su prikupili fotografije mrežnjače 958 učesnika mlađih od 19 godina, uključujući one sa ASD-om i osobe u razvoju. Koristili su konvolucione neuronske mreže (CNN), vrstu dubokog učenja, da obuče modele za pretragu ASD i procenu težine simptoma. Ozbiljnost simptoma ASD-a je merena korišćenjem standardizovanih alata za procenu. AI model je pokazao izuzetnu tačnost u identifikaciji dece sa ASD, postigavši srednju površinu ispod krive radne karakteristike prijemnika (AUROC) od 1,00 u testovima pretrage. Čak i nakon uklanjanja 95% najmanje važnih oblasti slike mrežnjače, uključujući optički disk, tačnost AI modela ostala je nepromenjena. Ovo sugeriše da promene na mrežnjači mogu poslužiti kao potencijalni biomarkeri za dijagnozu ASD. Studija je takođe istraživala sposobnost AI modela da proceni ozbiljnost simptoma na osnovu fotografija mrežnjače. Iako je uspešno klasifikovao ozbiljnost koristeći rezultate Dijagnostičkog posmatranja autizma – Drugo izdanje (ADOS-2), suočio se sa izazovima koje postavljaju smernice date u Skali društvenog odgovora – Drugo izdanje (SRS-2). Ova razlika se može pripisati varijacijama u postupcima ocenjivanja. Ovo istraživanje predstavlja značajan napredak u stvaranju objektivnih alata za pretragu autizma u detinjstvu. Pristup vođen AI korišćenjem fotografija mrežnjače ima potencijal da reši kritična pitanja u vezi sa dijagnozom ASD, uključujući ograničen pristup specijalizovanim procenama. Dalja istraživanja će biti od suštinskog značaja za validaciju i generalizaciju ovih nalaza, ali ova inovacija je obećavajuća za poboljšanje ranog otkrivanja i intervencije ASD-a.

Inovativni pristup centrima podataka: odlazak pod vodu radi uštede prostora i energije

Inovativni pristup centrima podataka: odlazak pod vodu radi uštede prostora i energije Kako svet generiše sve veću količinu digitalnih podataka, potreba za efikasnim rešenjima za skladištenje podataka postala je najvažnija. Datum: December 4, 2023 Oblasti:sustainabilityedutechnews Kao odgovor na ovaj izazov, Kina je krenula u inovativni projekat: izgradnju podvodnih centara podataka. Ovaj pionirski pristup ima za cilj da odgovori na rastuću potražnju za skladištenjem podataka uz očuvanje kopnenog prostora i iskorištavanje prirodnih svojstava hlađenja morske vode. Kineski ambiciozni plan uključuje postavljanje 100 blokova podvodnih centara podataka do 2025. Svaka od ovih jedinica centra podataka ima značajnu procesorsku snagu, ekvivalentnu onoj od 6 miliona računara. Ova revolucionarna inicijativa ne samo da se bavi hitnom potrebom za skladištenjem podataka, već nudi i dve značajne prednosti. Jedna od ključnih prednosti podvodnih data centara je efikasno korišćenje prostora. Tradicionalni centri podataka troše ogromne količine zemljišta, koje se može prenamieniti za druge svrhe ili sačuvati u svom prirodnom stanju. Nasuprot tome, ovi podvodni centri podataka nalaze se 35 metara ispod površine okeana, zauzimajući minimalan kopneni prostor. Morska voda služi kao prirodno rashladno sredstvo za ove potopljene centre podataka. Zahtevi za hlađenjem konvencionalnih centara podataka su značajni i često energetski intenzivni. Nasuprot tome, hladna okeanska voda održava temperaturu na optimalnom nivou za rad centra podataka. Procenjuje se da će ovaj prirodni efekat hlađenja uštedeti oko 122 miliona kilovat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji električne energije 160.000 kineskih građana. Iako je koncept podvodnih centara podataka inovativan, on predstavlja nekoliko izazova i zabrinutosti. Ove masivne jedinice od 1.300 tona moraju biti projektovane da izdrže korozivne efekte morske vode i ogroman pritisak na takvim dubinama. Štaviše, uticaj na životnu sredinu na morske ekosisteme ostaje tema za zabrinutost, jer bi prisustvo ovih centara podataka u okeanu moglo poremetiti lokalne ekosisteme. Kinesko nastojanje da stvori podvodne centre podataka predstavlja revolucionarni pristup skladištenju podataka i energetskoj efikasnosti. Iako nije bez izazova, ova inicijativa pokazuje posvećenost Kine pronalaženju inovativnih rešenja kako bi se odgovorilo na sve veće zahteve digitalnog doba. Kako generisanje podataka nastavlja da raste, takvi pionirski projekti će verovatno igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti skladištenja podataka i očuvanja energije.

AI: Novi frontovi tehnološke evolucije

AI: Novi frontovi tehnološke evolucije Lansiranje naprednih AI sistema označilo je prekretnicu u tehnologiji, slično uticaju ChatGPT-a krajem 2022. Ova era, koja se često naziva „revolucijom veštačke inteligencije“, počela je da preoblikuje percepciju javnosti i primenu veštačke inteligencije. Brzo usvajanje i virusno širenje AI tehnologija zaokupilo je ne samo maštu javnosti, već je izgledalo i da prevazilazi čak i očekivanja inovatora koji stoje iza ovih napretka. Datum: November 30, 2023 Autor: Jovana Antonic Oblasti:edumanufacturingtechnews U zoru 2023. AI je postala glavna tema u svakodnevnim diskusijama, njeno prisustvo se osećalo u različitim sektorima – od finansija i zdravstvene zaštite do zabave i obrazovanja. Ovo široko usvajanje bilo je bez presedana, podsećajući na eksplozivni rast koji je zabeležen kod ChatGPT-a, privlačeći milione korisnika u kratkom vremenskom periodu. Godina 2023. pokazala se kao svedočanstvo moći intuitivnih tehnoloških interfejsa i mača sa dve oštrice. Integracija veštačke inteligencije u svakodnevni život istakla je njenu sposobnost da pojednostavi složene zadatke, ali je takođe otkrila rizike povezane sa preteranim oslanjanjem na tehnologiju. Kao istraživač koji se bavi društvenim uticajima tehnologije, primetio sam da značaj veštačke inteligencije proističe koliko iz njene tehnološke sofisticiranosti, tako i iz načina na koji su ljudi komunicirali i percipirali je. Proliferacija AI u svakodnevnim razgovorima, korporativnim salama za sastanke i medijskim člancima je signalizirala promenu paradigme u pristupu tehnologiji. Sa preko 100 miliona nedeljnih korisnika koji se angažuju sa AI platformama do 2024. godine, bilo je jasno da je veštačka inteligencija prešla dalje od alternativne tehnologije u glavni alat. Njena primena se kretala od lične upotrebe u domovima do strateške implementacije na najvišim korporativnim nivoima, povlačeći poređenja sa uticajnim platformama kao što je iPhone. Usred ovog tehnološkog naleta, AI je počela da oblikuje nove norme i ponašanja. Međutim, to je takođe izazvalo kritičnu zabrinutost oko dezinformacija, etičke upotrebe i potencijala za zloupotrebu u osetljivim oblastima kao što su politika i lična privatnost. U akademskom svetu, uloga veštačke inteligencije u potencijalnom omogućavanju akademskog nepoštenja postala je centralna tačka proučavanja i debate. Razmišljajući o putovanju veštačke inteligencije do 2023. godine, očigledno je da privlačnost veštačke inteligencije nije bila samo u njenoj računarskoj moći već i u načinu na koji se povezuje sa korisnicima. Prisustvo veštačke inteligencije u proizvodima kao što su Google mape ili Spotifi je bilo suptilno, ali sa platformama kao što je ChatGPT, AI je ušla u centar pažnje, nudeći direktnije i zanimljivije korisničko iskustvo. Međutim, veština veštačke inteligencije u generisanju ljudima sličnih odgovora takođe je predstavljala izazove, posebno u oblastima dezinformacija i digitalne etike. Lakoća sa kojom je veštačka inteligencija mogla da proizvede ubedljive narative učinila ga je moćnim alatom, ali i podložnim zloupotrebi. Pomama oko AI tehnologije, slično kao u slučaju ChatGPT-a, odigrala je značajnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i očekivanja. Iako je AI proslavljena zbog svog potencijala da revolucioniše različite aspekte života, istovremeno je bila predmet upozorenja o svojim potencijalnim rizicima, uključujući strah od superinteligentnih sistema veštačke inteligencije. Ova dihotomija odražava širi medijski i investicioni pejzaž, gde je veštačka inteligencija često posmatrana kao idealna ili previše opasna, što često rezultira složenom mešavinom iščekivanja i strepnje. Kako se krećemo u 2024., čini se da je putanja AI spremna za ponovnu kalibraciju. Iako je početni talas uzbuđenja otvorio vrata brojnim mogućnostima, verovatno će naići na praktična ograničenja, kako tehnička tako i regulatorna. Ovo očekivano usporavanje može pružiti neophodan oduška za društvo da uspostavi norme i smernice oko upotrebe AI, oblikujući kako se ona integriše u različite aspekte života. Integracija veštačke inteligencije u svakodnevne rutine i profesionalne tokove posla će nastaviti da se razvija, ali sa odmerenijim pristupom. Kao što je svet naučio da se prilagodi internetu i mobilnoj tehnologiji, moraće da razvije nove prakse za interakciju sa veštačkom inteligencijom. Ova adaptacija neće uključivati samo korišćenje sposobnosti veštačke inteligencije, već i razumevanje njenih ograničenja i etičkih implikacija. Međutim, pred nama su veliki izazovi. Predstojeća godina, posebno sa svojim značajnim političkim događajima, može videti da se AI koristi na načine koji utiču na javno mnjenje i produbljuju društvene podele. Uprkos naporima da se reguliše upotreba veštačke inteligencije u osetljivim oblastima kao što je političko oglašavanje, potencijal za dezinformacije koje generiše veštačka inteligencija i dalje zabrinjava. Ukratko, putovanje veštačke inteligencije od njenog proboja u mejnstrim odražava tipičan životni ciklus disruptivnih tehnologija – početnu reklamu, brzo usvajanje i konačno sazrevanje i integraciju u društvo. Pravi test za AI u narednim godinama biće balansiranje njegovog inovativnog potencijala sa odgovornom upotrebom, osiguravajući da služi kao alat za pozitivnu transformaciju, a ne kao izvor novih izazova. Ova ravnoteža će biti ključna za iskorištavanje moći veštačke inteligencije uz istovremeno očuvanje osnovnih vrednosti društva.

Abu Dabi otvara najveću svetsku solarnu elektranu na jednoj lokaciji

Abu Dabi otvara najveću svetsku solarnu elektranu na jednoj lokaciji Postrojenje od 2 gigavata (GV), koje se nalazi 22 milje od Abu Dabija, ima skoro 4 miliona dvoslojnih solarnih panela i procenjuje se da će proizvesti dovoljno električne energije za napajanje skoro 200.000 domaćinstava uz smanjenje emisije ugljenika za 2,4 miliona tona godišnje. Datum: November 27, 2023 Oblasti:sustainabilitycityedutechnews Abu Dabi je postigao značajnu prekretnicu puštanjem u rad najveće svetske solarne elektrane sa jednom lokacijom, solarne farme Al Dafra, neposredno uoči održavanja konferencije UN o klimatskim promenama, COP28. Postrojenje od 2 gigavata (GV), koje se nalazi 22 milje od Abu Dabija, ima skoro 4 miliona dvoslojnih solarnih panela i procenjuje se da će proizvesti dovoljno električne energije za napajanje skoro 200.000 domaćinstava uz smanjenje emisije ugljenika za 2,4 miliona tona godišnje.   Projekat je saradnja između kompanije za čistu energiju Masdar, Nacionalne energetske kompanije Abu Dabija (TAKA), EDF Renevables, JinkoPover i Emirates Vater and Electriciti Compani (EVEC). Pokriva preko 20 kvadratnih kilometara pustinje i otvorio je preko 4.500 radnih mesta tokom izgradnje. Solarni park Al Dhafra koristi naprednu kristalnu, dvostranu solarnu tehnologiju, koja poboljšava energetsku efikasnost tako što zahvata sunčevo zračenje i sa prednje i sa zadnje strane panela. Očekuje se da će značajno smanjiti emisiju CO2 u Abu Dabiju, što je ekvivalentno uklanjanju približno 470.000 automobila sa puta. Ovaj projekat je takođe postavio rekorde troškova za solarne projekte u komunalnom sektoru, sa početnom tarifom od 4,97 AED/kVh (1,35 centi/kVh), kasnije smanjenom na 4,85 AED/kVh (1,32 centa) kada je počeo sa komercijalnim radom. Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su se brzo pojavili kao lider u solarnoj energiji, a ova inicijativa je u skladu sa posvećenošću UAE da promoviše čiste tehnologije i rešenja za obnovljivu energiju. Dok se UAE pripremaju da budu domaćini COP28, otvaranje solarne farme Al Dhafra jača posvećenost nacije čistim i obnovljivim izvorima energije. Pored toga, EVEC planira da realizuje još dva projekta solarne energije istog obima kao Al Dafra i naruči 1GV novih projekata solarne energije u Abu Dabiju godišnje tokom naredne decenije kako bi se ubrzala dekarbonizacija energije i unapredio cilj UAE da postane globalni lider u solarnoj energiji.

Uređaj veličine pilule mogao bi da pomogne u praćenju vitalnih znakova unutar tela

Uređaj veličine pilule mogao bi da pomogne u praćenju vitalnih znakova unutar tela U revolucionarnom razvoju, naučnici su predstavili uređaj koji se može progutati, uporediv po veličini sa pilulom, sposoban da prati vitalne znakove kao što su otkucaji srca i disanje unutar ljudskog tela. Datum: November 24, 2023 Oblasti:healthedutechnews Ova inovacija, predstavljena u časopisu Device 17. novembra, nosi značajne implikacije na zdravstvenu zaštitu, posebno u slučajevima kada su pojedinci u opasnosti od predoziranja opiatima. Potencijalni uticaj uređaja je dubok, jer može olakšati dijagnozu i praćenje različitih zdravstvenih stanja bez potrebe za posetom bolnici. Đovani Traverso, vodeći autor studije i vanredni profesor mašinstva na MIT-u, veruje da ova tehnologija može znatno poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite i podršku pacijentima. Ovaj uređaj za gutanje pripada rastućem polju unutrašnjih uređaja dizajniranih da obavljaju različite funkcije u telu. Za razliku od hirurški implantiranih uređaja kao što su pejsmejkeri, uređaji za gutanje su jednostavni za upotrebu i ne zahtevaju invazivne procedure. Na primer, minijaturne kamere koje se mogu progutati su revolucionirale kolonoskopiju, što je obično bolnička procedura. Osnovni koncept iza ove tehnologije je jednostavnost i praktičnost. Lekari mogu propisati ove kapsule, koje pacijenti mogu lako progutati, eliminišući potrebu za složenim medicinskim testovima i procedurama. VM pilula funkcioniše tako što detektuje suptilne telesne vibracije povezane sa disanjem i srčanom aktivnošću. Može da identifikuje slučajeve kada disanje prestaje iz gastrointestinalnog trakta. Da bi procenili njegovu efikasnost, istraživači su sproveli eksperimente na svinjama pod anestezijom. Nakon primene fentanila, snažnog opiata poznatog po tome što izaziva respiratornu insuficijenciju, uređaj je pratio brzinu disanja svinja u realnom vremenu i upozorio istraživače, omogućavajući im da preokrenu predoziranje. Štaviše, istraživači su sproveli prva ispitivanja VM pilule na ljudima tako što su je dali pojedincima procenjenim na apneju u snu. Apneja u snu, koju karakterišu prekidi disanja tokom spavanja, često ostaje nedijagnostikovana zbog potrebe za praćenjem tokom noći u laboratorijama za spavanje pomoću spoljnih uređaja. Prepoznajući paralele između apneje u snu i respiratornih problema izazvanih opiatima, istraživači su dali VM pilulu za 10 pacijenata sa apnejom u snu na Univerzitetu Zapadne Virdžinije. Uređaj je precizno detektovao prestanak disanja kod pacijenata, postigavši izuzetnu stopu tačnosti od 92,7%. Praćenje otkucaja srca je dalo stopu tačnosti od najmanje 96% u poređenju sa spoljnim uređajima. Važno je da je ispitivanje pokazalo bezbednost uređaja, jer su svi pacijenti prirodno oslobodili uređaja u roku od nekoliko dana nakon eksperimenta. Ali Rezai, koautor studije i neuronaučnik sa Rockefeller Neuroscience Instituta, Univerziteta Zapadna Virdžinija, pohvalio je izuzetan kvalitet snimanja i konzistentnost uređaja u poređenju sa standardnim kliničkim studijama. Ova inovativna tehnologija ima potencijal da revolucioniše daljinsko praćenje vitalnih znakova, eliminišući potrebu za žicama, elektrodama ili medicinskim osobljem na licu mesta. VM pilula se može primeniti u različitim situacijama, uključujući predoziranje opiatima, poteškoće sa disanjem i probleme sa srcem. Traverso je otkrio da, iako trenutna verzija VM pilule ostaje u telu otprilike jedan dan, stalni napori imaju za cilj da produže njeno trajanje za dugoročno praćenje. Pored toga, istraživači istražuju mogućnost poboljšanja funkcionalnosti uređaja za automatsko davanje lekova kao odgovor na otkrivene simptome, kao što je predoziranje opiatima. Ovaj revolucionarni uređaj za gutanje obećava da će igrati ključnu ulogu u budućnosti zdravstvene zaštite, uvodeći novu eru praćenja vitalnih znakova usredsređenog na pacijente.

Prekretnica u matematici: Otkriće devetog Dedekindovog broja

Prekretnica u matematici: Otkriće devetog Dedekindovog broja U izuzetnom podvigu matematičke upornosti i računarske veštine, tim matematičara, potpomognut izvanrednim sposobnostima superkompjutera, uspešno je otkrio deveti Dedekindov broj, ili D(9). Datum: November 20, 2023 Oblasti:edumanufacturingtechnews Ovo otkriće dolazi 32 godine nakon što je osmi Dedekindov broj identifikovan 1991. godine. D(9), neverovatan ceo broj od 42 cifre, iznosi 286 386 577 668 298 411 128 469 151 667 598 498 812 366, što je manje od svog 23-cifrenog prethodnika, D(8). Ogromnost i složenost ovih brojeva čini ih izazovom za razumevanje, čak i iskusnim matematičarima. „Putovanje do pronalaženja D(9) bilo je ispunjeno neizvesnošću. Više od tri decenije, ostalo je nejasno da li bismo ikada mogli da izračunamo ovaj broj“, rekao je Lenart Van Hirtum, kompjuterski naučnik sa Univerziteta u Paderbornu, Nemačka. U srcu Dedekindovih brojeva leži koncept monotonih Bulovih funkcija. Ove funkcije rade na binarnim ulazima, kao što su tačno/netačno ili 0/1, i ograničene su tako da pretvaranje 0 u 1 na ulazu može samo da prebaci izlaz sa 0 na 1, nikada obrnuto. Van Hirtum nudi analogiju koja uključuje igru sa višedimenzionalnom kockom, gde je svaki ugao obojen crvenom ili belom bojom, poštujući jedno pravilo: nijedan beli ugao ne bi trebalo da bude postavljen iznad crvenog. Cilj je izbrojati različite načine na koje se ovo bojenje može pojaviti. Početni Dedekindovi brojevi su relativno upravljivi, pri čemu je D(1) samo 2, a zatim slede 3, 6, 20, 168 i tako dalje. Međutim, kako ovi brojevi rastu, raste i njihova složenost. Da bi izračunao D(8) 1991. godine, matematičar Dag Videman je upotrebio superkompjuter Crai-2, jedan od najmoćnijih u to vreme, za 200 sati. Proračun D(9), skoro duplo duži od D(8), zahtevao je specijalizovani superkompjuter opremljen poljem programabilnih gejt nizova (FPGA) sposobnim za paralelnu obradu. Ovo je dovelo tim do superkompjutera Noctua 2 na Univerzitetu u Paderbornu. „Rešavanje složenih kombinatornih problema sa FPGA predstavlja rastuće i obećavajuće polje“, primetio je Kristijan Plesl, šef Paderborn centra za paralelno računarstvo, gde je smešten Noctua 2. Tim je dalje optimizovao proces koristeći simetrije formule, što je kulminiralo jednim, ogromnim proračunom koji se sastoji od 5,5*10^18 pojmova – što je broj blizu procenjenih zrna peska na Zemlji. Posle mukotrpnih pet meseci, Noctua 2 je uspešno izračunao odgovor, otkrivajući D(9) svetu. Što se tiče D(10), istraživači se još nisu upustili u predviđanja ili planove, ali s obzirom na skalu D(9), možda će proći decenije pre nego što takav broj izađe na videlo.